Sajamske stripovske preporuke 2025.

 

Prošlogodišnji Sajam knjiga bio je obeležen havarijom koja se dogodila u jednoj od najvećih štamparija, tako da su mnoga izdanja kasnila. Ove godine se celokupno društvo susreće sa mnogo većim i važnijim problemima, koji su se odrazili na kupovnu moć, pa samim tim i na izdavače i broj objavljenih stripova. Uprkos tome, sam izbor naslova je izuzetan.

Otuda potpisnik ovih redova izdvaja stripove na koje bi valjalo obratiti pažnju pri sajamskoj kupovini.

Golconda

Nakon otpočinjanja edicije Majstori stripa sa tri knjige priča Berardija i Milaca, Golconda je nastavlja jednim savremenim naslovom. Radi se o adaptaciji legendarnog Bucatijevog romana Tatarska pustinja, koju su uradili scenarista Mikele Meda i crtač Paskvale Frizenda. Obojica autora na pravi način reprezentuju naziv edicije u kojoj se strip pojavljuje, a deluje kao da su još jednom nadmašili sami sebe. Nakon što je objavljen prošle godine u Italiji, album je pokupio hvale kako od publike, tako i od kritike. Nedugo nakon svetske premijere i domaća publika će imati priliku da se upozna sa ovim izdanjem. 

Prethodne godine Golconda je predstavila ediciju Crtani romani - izbor. Probrane priče i autori iz publikacije koja je šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka izvršila ključni uticaj na neke od najvećih jugoslovenskih crtača. Branislav Kerac, R. M. Gera i Igor Kordej su samo neki od njih. Naslov kojim je nova biblioteka otpočela je Kastiljov Larigan. Drugom knjigom završava se saga o ovom junaku, sa tri epizode u Abegonovoj izvedbi i četvrtom, koju je crtao Karlos Roume. 

Stalker

Izdavačku delatnost Stalker je otpočeo objavljivanjem albuma Noć  Filipa Drijea. Time je ispravljena poluvekovna nepravda ignorisanja jednog od najvećih autora devete umetnosti od strane domaćih izdavača. Sada je Stalker otišao korak dalje, objavljujući kompletne avanture Drijeovog slavnog junaka Louna Slouna, svemirskog lutalice.

Na svojim lutanjima, Sloun će susretati bogove, robote i razna vanzemaljska stvorenja, jednako preispitujući sebe i svet koji ga okružuje.

Po uzoru na francuski Stelarni integral, na preko 700 strana, domaće izdanje nudi znatno komfornije čitalačko iskustvo, budući da je podeljeno u dve knjige.

Još jedna premijera rada dvojice važnih, ali na našim prostorima zapostavljenih autora. Omnibus Plava nota i druge priče obuhvata pet priča scenariste Filipa Parengoa i crtača Žaka de Lustala. Od džeza, noara, boksera i fatalnih žena, sve do dubina kolonijalne Afrike, u Lustalovom karakterističnom slikarskom maniru.

Najkula

Kuća koja veliku pažnju posvećuje francusko-belgijskoj školi stripa donosi pred domaću publiku Čestar, jedno od najznačajnijih dela Franka Pea i scenariste Boma. Reč je o integralu koji obuhvata svih pet albuma. 

Priča o prirodi i čovekovom odnosu sa njom, protkana sanjarskom atmosferom, pa samim tim i oniričnim pasažima.

Tri klinca, bez roditelja, sa mačkom Votsonom, krstare ulicama viktorijanskog Londona. U jednom takvom, surovom okruženju, pod patronatom Šerloka Holmsa, čiji su pomoćnici, oni se upuštaju u niz detektivskih avantura.

Prvi integral stripa Četvorka iz ulice Bejker obuhvata nultu i prve tri priče o ovoj družini.

Darkwood

Farenhajt 451, distopijski klasik Reja Bredberija 2009. je dobio i svoju stripovsku adaptaciju u izvedbi Tima Hamiltona. Nastao pod Bredberijevim nadzorom, ovaj grafički roman je pokupio brojne hvale od strane kritike, ne samo zbog priče, već i upečatljivog crtačkog stila.

Adaptacija romana Put Kormaka Makartija jedan je od najhvaljenijih naslova objavljenih prethodne godine. Stoga je prvi tiraž planuo velikom brzinom. Postapokalipsa dobro prolazi ovih dana, kako se čini. Darkwood na Sajam donosi novo izdanje ovog stripa, ovog puta u ćiriličnoj varijanti.

Lokomotiva

Iako se pojavio mesec dana pre Sajma, Hombre je naslov koji ne treba propustiti na ovoj manifestaciji. Dvema knjigama obuhvaćene su sve epizode, crno-bele i kolorne, ovog postapokaliptičnog klasika. Mračna i brutalna vizija jedne moguće budućnosti, decenijama pre franšiza kao što su The Walking Dead i The Last of Us, samo bez zombija. Ali, pored ovakvih ljudi, kome su potrebni zombiji.

Novi album Gradimira Smuđe objavljen je prošle godine u Francuskoj. Priča o Džesiju Ovensu, legendarnom američkom crnom atletičaru, četvorostrukom pobedniku Olimpijskih igara u Berlinu 1936. sa kojim Hitler nije želeo da se rukuje, a ni Ruzvelt nije bio voljan da mu čestita. Ispripovedana četkicom našeg autora, koji svojim koloritom i uplivom fantastike unosi vedrinu u narativ pun mržnje usled rasnih stereotipa, kao i prikaza teškog života Afroamerikanaca u ruralnim krajevima SAD.

 

Makondo

Za sve one koji su propustili prva četiri albuma ovo je idealna prilika da se upoznaju sa jednim od kvalitetnijih vesterna današnjice.

Priča prati Džonasa Kroua, pogrebnika, i njegovog ljubimca, lešinara Džeda, kroz niz avantura proisteklih iz neobičnih zadataka koje Krou dobija. Ovim integralom obuhvaćene su prve dve priče.

M.O.R.I.J.A.R.T.I. je drugi strip na ovoj listi smešten u svet Šerloka Holmsa, ovoga puta u steampunk miljeu. Šerlok, Votson, Dr. Džekil i Mister Hajd. Slučaj ubistva čudovišta u klubu za uživanje opijuma. Sve to u maestralnoj crtačkoj izvedbi Stevana Subića.

Komiko

U kolaboraciji sa Makondom, Komiko je objavio jedinstveno, dvojezično izdanje - Puškin u srpskom stripu. Radi se o adaptacijama Puškinovih priča koje su uradili Žedrinski i Konstantin Kuznjecov. I domaća i ruska publika sada imaju priliku da čitaju priče koje se nalaze u samoj osnovi razvoja devete umetnosti u Srbiji.

Čarobna knjiga

       

Čuvena po obimnoj produkciji, Čarobna knjiga je znatno smanjila broj ovogodišnjih sajamskih izdanja. No, sasvim su ozbiljni u nameri da u rekordnom roku objave kompletnog Taličnog Toma, tako da na Sajam dolaze sa čak dve knjige njegovih avantura.

Ana iz džungle: Početak Pratove velike avanture

 

Nedavno se navršilo trideset godina otkako je, držeći etiopski krst u ruci, Hugo Prat napustio ovaj svet. Uprkos proteklom vremenu, interesovanje za njegovo delo ne opada. Štaviše, sudeći po radu stranih i domaćih izdavačkih kuća, publikovanju retkih i ranije neobjavljenih stripova, može se pretpostaviti da je veće nego ikad. Ukoliko potraje, domaća publika bi mogla da se nada da će uskoro pred sobom imati sabrana, ili bar najbitnija ostvarenja Majstora Avanture, kako ga je Milo Manara nazvao.

Najnoviji izdanak ovog trenda je omnibus Ana iz džungle, u izdanju Čarobne knjige. Strip je nastao 1959. godine, dok je Prat živeo u Argentini, a kao inspiracija za naslovnu junakinju poslužila je An Fronije, njegova mlada komšinica, a kasnije i supruga. Dok su nadahnuće za ovo delo i njegovu junakinju argentinski, mesto odvijanja radnje je Afrika, kontinent na kojem je Hugo proveo formativne godine, i kojem se, do kraja života, često vraćao, kako kroz putovanja, tako i kroz dela.

An i Hugo

Radi se o prvom delu na kojem je Prat kompletan autor, odnosno prvom koje crta po sopstvenom scenariju. I već u njemu se mogu pronaći svi važniji elementi Pratove poetike i umetničkog postupka. U prvom redu, tu je jedinstveni osećaj za avanturu, prisutan kroz implicitni stav da je ona moguća uvek i svuda. Tako i u uvodnoj priči, čija radnja otpočinje u Gombiju, prašnjavom afričkom mestašcu, kojega nema ni na mapi i kojim vladaju dosada i umor, zvuk tam-tama oglašava početak pustolovine. 

Na način sličan onome iz Balade o slanom moru i prvog albuma Pustinjskih škorpija, autor protagoniste Ane iz džungle, uprkos tome što se radi o omnibusu od četiri priče po dvadeset i nešto tabli, izvodi lagano pred čitaoca i upoznaje ga sa njima. Otuda se naslovna junakinja pojavljuje tek kada su već svi drugi na sceni, tik pred početak zapleta. Likovi koji defiluju ovim stripom umnogome najavljuju Pratove buduće junake, naročito one iz serijala o Kortu Maltezeu. Tako se u Ani Livingston mogu prepoznati obrisi Pandore Hrovesnor, a u Danijeleu Doriji naznake Kaina Hrovesnora, dok je duhoviti i cinični mornar Luka Cane svojevrsna preteča Korta. Ujedno, neki od likova iz ovog stripa će se kasnije pojaviti kako u afričkim pustolovinama Maltežanina, tako i u Pustinjskim škorpijama.

Karakterističan odnos Huga Prata prema mističnom javlja se i u pričama iz ovog omnibusa. On je zastupljen pre svega kroz tajanstvenu atmosferu i oneobičavanje likova i događaja. 

Druga priča se, u tom smislu, izdvaja od ostatka ovog mahom realističnog serijala. U njoj, tokom potrage glavnih junaka za izgubljenim gradom Amon-Raa, dolazi do direktnog upliva natprirodnog u njihov svet. Drevna egipatska magija je na delu. Magija će biti, u većoj ili manjoj meri, prisutna u Pratovim stripovima tokom ostatka karijere, naročito onim o Kortu. Istina, motivacija za njenu upotrebu će biti kompleksnija, suptilnija, više vezana za misticistička učenja, mitologiju, ili pak obredne prakse. 

Na kraju, tu je i motiv prijateljstva, zastupljen u mnogim uradcima Majstora Avanture. Ono i ovde nadilazi granice rasa, nacija, pa čak i velikih ratnih sukoba.

Crtački, ovo nije Prat iz Tikonderoge ili Narednika Kirka, ali nije ni onaj kakvog ga znamo iz kasnijih faza stvaralaštva. Još uvek je očigledan uticaj Miltona Kanifa i Noela Siklesa. Međutim, kao i kod svih velikih crtača, s vremena na vreme mu se potkrade stilizacija koja najavljuje zrelog, prepoznatljivog autora. Stoga pojedini prizori, naročito oni sa afričkim urođenicima u prvom planu, mogu asocirati na one sa Polinežanima iz Balade o slanom moru, ili na one sa kamilarima iz Pustinjskih škorpija. 

No, bilo bi nepravedno i prema delu i prema autoru kada bi Anu iz džungle posmatrali isključivo kao klicu iz koje će Prat razgranati svoju poetiku, jer sem toga, ovaj strip poseduje brojne druge kvalitete.

Naime, već u njemu se vidi autorovo pripovedačko majstorstvo, koje je učio od velikana poput Stivensona, Konrada, Zejna Greja, ali i kolega, među kojima se ističe Ektor Herman Esterheld, sa kojim je dugo sarađivao. Ono se ogleda u tome što na malom broju stranica uspeva da iznese čitavu priču, prepunu avanture, akcije i obrta.

Zatim, koncept protagonistkinje kakva je ovde prikazana jeste znatno ispred duha epohe u kojem je strip nastao. Tipske junakinje tog vremena su

uglavnom pasivne, dame u nevolji koje čekaju heroja da ih spase. Ana je drukčiji, delatni karakter. Prat joj, ipak, ne daje preveliku moć, te je njeno polje delovanja uslovljeno pre svega njenim još uvek detinjim uzrastom. Time umnogome doprinosi realističnosti u njenoj karakterizaciji, pri čemu implicitno pokazuje simpatije za ženske likove, jer, u kolonijalnom afričkom okruženju, prepunom komesara, poručnika i kapetana, upravo ideje i akcije jedne devojčice dovode do razrešenja u radnji.

U prilog tome ide i prisustvo još jedne junakinje, Sibile Miler, Nemice koja je jedini ženski avio-inženjer u svojoj zemlji. U njoj Ana nalazi sagovornicu i prijateljicu u dominantno muškom kružoku. Istovremeno, u Sibili se, ne samo zbog fizičke sličnosti, već pre svega zbog samosvojnog karaktera, mogu videti i naznake toga u kakvu bi osobu Ana mogla izrasti.

Kolonijalistički milje bitan je za razumevanje još jednog aspekta koji ovaj strip čini modernim u odnosu na epohu u kojoj je nastao. Celokupna radnja četiri priče odvija se tokom 1913. i 1914. godine, a završava se svega par nedelja nakon početka Prvog svetskog rata. Ako na umu imamo činjenicu da je Prat za Korta rekao da je nestao tokom Španskog građanskog rata, a da taj istorijski događaj autor smatra ,,poslednjom romantičnom avanturom”, Veliki rat se može posmatrati kao početak kraja kolonijalizma u klasičnom smislu. Smeštajući događaje stripa na sam kraj epohe, autor naglašava sve njene užase, koji će kulminirati u najkrvaviji ratni sukob dotad. Iako ne eksplicitan kao Džozef Konrad, niti otvoreno angažovan, Prat kroz avanturističku prizmu uspeva da provuče teme plemenskih pobuna, trgovine robljem i eksploatacije slonovače.

Da se, iz svega navedenog, zaključiti da je Ana iz džungle izuzetno slojevito delo. Može se posmatrati kao čisto avanturistički strip, ali čitalačko iskustvo postaje intenzivnije kada se uoče teme kolonijalizma, eksploatatorstva, a samim tim i težnja ka slobodi, istorijski i geografski milje, kao i specifičan pristup ženskim likovima. Upravo je to karakteristika koja čini da su Pratovi uradci jedni od najizučavanijih i najtumačenijih u istoriji medija. Zato su i priče o Ani Livingston važna tačka za svakog proučavaoca i ljubitelja njegovog opusa, budući da poseduje ključne aspekte Pratove poetike, koje će Majstor Avanture razvijati kroz kasnija ostvarenja.

Impresije sa XIX Hercegnovskog strip festivala

Teško je bilo na jednom mestu sabrati i izneti utiske sa XIX izdanja Hercegnovskog strip festivala. Pre svega, zato što je svaki od pet dana bio krcat sadržajima. A zatim i zbog toga što je after, koji je potrajao dva dana nakon oficijelnog završetka, bio ništa manje ispunjen i kvalitetan. 

Potpisnik ovog teksta se ambiciozno, pre debitantskog dolaska na HSF, nadao da je moguće ispratiti sva stripovska i muzička dešavanja, ujedno se družiti, kupati u moru, razgledati lepote Herceg Novog i Boke. No, nakon prvog dana postalo je jasno da je to neizvodivo. Tako je najbolje bilo primeniti taktiku prepuštanja toku zbivanja i trenutnom osećaju. Stoga ovo neće biti klasičan sveobuhvatni izveštaj, precizne hronologije, već skup ličnih impresija. Možda će onima koji su bili tu poslužiti kao podsetnik, a onima koji nisu, kao uvid u veličinu i značaj i ove manifestacije. 

Zvanično otvaranje odigralo se u petak, 5. septembra. Kao uvertira poslužio je odlomak iz multimedijalnog spektakla Moby Dick City Blues, o kom ste detaljnije mogli čitati u prethodnoj objavi na ovom blogu. Zatim su Nebojša Mandić i Jovan Subotić, glavni organizatori festivala, uz predstavnike Ambasade Italije, najavili šta sve publika može da očekuje na ovogodišnjem izdanju, ali i nagovestili planove za budućnost, te proglasili festival otvorenim. Uputili su nas na čak tri izložbe, koje su istovremeno otpočele.
Prva od njih, u galeriji Josip Bepo Benković, se sastojala od radova dvanaest specijalnih gostiju, kojima su prikazani različiti aspekti njihovih karijera.
Druga, možda i najimpresivnija, u istom prostoru, ali na spratu iznad, bila je retrospektivna izložba Stevana Subića, povodom desetogodišnjice njegovog debitovanja na ovom festivalu. Pored printova velikog formata, svojevrsnog podsetnika na njegova najznačajnija dela, bili smo u prilici da vidimo originalne table iz priča rađenih za časopis Métal Hurlant, od kojih jedna još uvek nije objavljena. Prava ekskluziva, koja nam je omogućila bolje upoznavanje sa kreativnim postupcima ovog vanserijskog umetnika svetskog kalibra.

Treća izložba, u galeriji Sue Ryder, nosila je naslov Hugo Pratt - Corto Maltese: Naslijeđe, djelo i biografija. Uprkos tome što na njoj nije bilo originalnih Pratovih tabli i crteža, predstavljala je pravu poslasticu. Stranice i kadrovi iz stripova, kao i akvareli velikog formata, prostrti preko zidova, uz vešto napisane tekstove i izvučene citate, proveli su nas kroz ključne avanture mornara sa zlatnom minđušom u uhu, kao i ništa manje pustolovinom prožetim životom njegovog tvorca.

Nastupom pobednika Bunt rock festivala, sastava PAKS, dvojca koji je publiku vodio kroz čitav niz žanrova i uticaja, otpočeo je muzički deo programa na tvrđavi Forte Mare. Iste večeri, nešto kasnije, nastupila je Ida Prester sa bendom Lollobrigida. Od samog starta je ekipa predvođena Idom krenula žestoko, i tako je bilo do samog kraja. Dva bisa svedoče o uzajamnim simpatijama benda i hercegnovskog auditorijuma.

Narednog dana, od 11h, započeo je deo programa koji se, na različitim lokacijama, odvijao svakog dana do 17 časova. Naime, više od stotinu stranih i domaćih autora smenjivalo se za stolovima gde su besplatno crtali i potpisivali za publiku. Upravo ovaj segment je nešto što izdvaja i izdiže HSF u odnosu na druge festivale stripa. Prilika da se dobije crtež od velikana kao što su Eduardo Riso, Fransoa Buk, Džil Tompson, Džok i mnogi drugi, da se sa njima proćaska u relaksiranoj atmosferi, privilegija je koju ova manifestacija nudi. Neumesno bi bilo navesti samo neka imena, a druga izostaviti, dok bi izvlačiti čitav katalog stranih i domaćih crtača, kako prekaljenih majstora, tako i neafirmisanih autora, bilo preterano, iako je talenat i rad svakog od njih neosporan. 

Ipak, svi koji su bili prisutni će se jednoglasno složiti da je klučni sastojak Hercegnovskog strip festivala druženje. Neformalni razgovori, razmene anegdota, zajedništvo ljubitelja devete umetnosti svih vrsta, od autora, dizajnera, muzičara, preko organizatora, novinara i promotera kulture, predstavnika izdavačkih kuća, omogućili su visok nivo razmene kreativnosti i informacija.

Privilegija je bila i prisustvovati jednom od retkih ovogodišnjih nastupa sastava 16 osam 23, koji je furioznom izvedbom svojih najvećih hitova na pravi način pripremio publiku za šou koji su priredili Artan Lili.

Poslednjeg dana, oluja je skratila tradicionalnu plovidbu katamaranom i sprečila mnoge da prisustvuju nastupu benda TBF. Međutim, kao svojevrsni bonus, u podnevnim časovima, dok je vreme još služilo, publika je mogla da svedoči ranije nenajavljenom nastupu multitalentovanog umetnika Jurija Landmana. Autor stripa 1991, dostupnog i u domaćem izdanju, graditelj instrumenata koji je sarađivao sa bendovima Sonic Youth i Einsturzende Neubaten, odsvirao je nekoliko autorskih numera na šarenolikom asortimanu instrumenata koje je sam pravio. Time nam je dao uvid u srž svoje estetike, u čijem centru su buka, zvuk i ideja da se, uz adekvatan pristup i tretman, može svirati na bilo čemu, čak i bocama Pepsija i Coca-Cole prikačenim na elektroniku.

Tako je završen devetnaesti HSF. Dalo bi se o njemu reći još onoliko. Verovatno bi svako od prisutnih mogao da navede sijaset doživljaja. No, ono što je bitno je da je festival potvrdio svoju jedinstvenost na svetskom nivou, a koja se ogleda u relaksiranoj, prijateljskoj atmosferi među svim njegovim učesnicima i posetiocima. Dvodnevni after, ništa manje ispunjem crtanjem, razgovorima i novim poznanstvima ide tome u prilog.

Sledeće godine se obeležava jubilej. Organizatori su već počeli da ga pripremaju. Kako kažu, sprema se nešto što će nadmašiti sva dosadašnja izdanja. A ozbiljno se radi i na Strip vikendu, na kojem se takođe može očekivati susret sa najvećim autorima devete umetnosti. Zato sa nestrpljenjem čekamo najave i nova druženja.

Moby Dick City Blues: Multimedijalni spektakl u Herceg Novom

 

Devetnaesto izdanje Hercegnovskog strip festivala bliži se kraju, a publika je sinoć imala priliku da uživa u pravom vizuelnom i audio spektaklu, Moby Dick City Blues, čiji su autori Kozimo Mioreli (Cosimo Miorelli) i Stefano Bekini (Stefano Bechini).

Radi se o sadržaju do sad dostupnom samo auditorijumu iz velikih centara stripa, Brisela, Napulja, Francuske i Portugala. U saradnji sa projektom Kreativne Evrope, Comics Beyond, publika je u Herceg Novom mogla da isprati ovaj performans čak u dva navrata. 

Delo je nastalo na osnovu istoimene grafičke novele, čiji je Mioreli crtač. Dok on uživo na kompjuteru crta, a gledaoci na video-bimu prate slike koje su u stalnoj promeni, Bekini miksuje elektronsku, ambijentalnu muziku, svira gitaru i sintisajzere, te doprinosi reinterpretaciji i dekonstrukciji epskog romana Hermana Melvila.

Prvi put se hercegnovska publika susrela sa Moby Dick City Bluesom na samoj ceremoniji otvaranja festivala, na trgu Belavista. Ako na umu imamo činjenicu da je Italija bila jedna od prestonica avangardnih umetničkih pokreta početkom XX veka, ne čudi da su dva italijanska umetnika ti koji pomeraju granice stripa kao medija. U Mioreljevom delu se jasno vidi nasleđe avangarde, ali i velikana devete umetnosti kao što su Serđo Topi i Lorenco Matoti. Slike - ili stripovski kadrovi, se transformišu i smenjuju pod Kozimovom digitalnom četkicom, ali svojom monumentalnošću ostaju trajno urezani u engrame recipijenata. Iako je ovo bio osamnaestominutni isečak, najava spektakla od skoro sat vremena, svima prisutnima je bilo jasno kakvu snagu poseduje, pa se ponedeljak čekao sa nestrpljenjem. 

U ponedeljak je šou, iako najavljen za 21h, počeo sa polučasovnim zakašnjenjem, u baru People's. Za to vreme smo na ekranu gledali figuru legendarnog Kvikvega, kako, vrhom harpuna preteći uzdignutim uvis, čeka na okršaj sa velikim belim kitom. I da je sam nastup kasnio i malo više, ne bi smetalo, uzevši u obzir relaksiranu atmosferu i druženje na festivalu, te monumentalnost same slike, u kojoj se može uživati satima.

Kada je nastup počeo, pred okupljenima se na displeju pojavio mladić (zvaćemo ga Ismail), koji se nalazi na životnom raskršću. Odlučuje se za put kitolovca, ne na morima, poput Melvilovog junaka, već u urbanom, distopijskom okruženju. Dok on, sa Kvikvegom i kapetanom Ahabom, krstari betonskom džunglom, a pored njih promiču svetla neona i farova automobila, velika bela ulješura leti nebom, izbija iz asfalta i nestaje u njemu. 

U jednom kadru smo videli Mobi Dika kako leži izvijen preko zidina tvrđave Forte Mare. 

Kada se sve završilo, bilo je jasno da je hercegnovska publika dobila unikatno, personalizovano i neponovljivo iskustvo, potpuno različito od onog sa noći otvaranja.

Sveukupni utisak kvarile su dve stvari, koje nemaju veze sa samim umetnicima i njihovim delom. Dok je na prvom nastupu zvuk bio savršeno izbalansiran, na drugom je bio preglasan, toliko da su se mnogi prisutni mogli požaliti na bol u bubnim opnama i drugim unutrašnjim organima. Druga stvar je da su pojedinci u publici s vremena na vreme prolazili ispred projektora, ili pak stajali kako bi snimali i fotografisali, te su tako drugima zaklanjali vidik.

Uprkos tome, nisu uspeli da pokvare utisak o grandioznosti samog nastupa. Zato ostaje nada da ćemo neku od Miorelijevih grafičkih novela, ako ne baš i ovu, imati prilike da čitamo na nekom od domaćih jezika. Ili, da ćemo nastupu moći da prisustvujemo i u drugim gradovima regiona.

A vi, ako čujete da velika bela ulješura pliva nebom ili asfaltom blizu vas, ne časite ni časa, no krenite za njom. Ne lovite je harpunom, već samo pogledom i sluhom. Pružiće vam nezaboravno iskustvo. 

 

Objavljen kompletan spisak specijalnih gostiju Hercegnovskog strip festivala

 

Kao što je ranije najavljeno, na ovogodišnjem, XIX po redu Hercegnovskom strip festivalu, koji se održava od 5. do 10. septembra, glavne zvezde biće Fransoa Buk i Eduardo Riso. Pored njih, najavljeno je još deset specijalnih gostiju.
U nastavku teksta možete pročitati šta su o svakom od gostiju rekli organizatori.

Susedi iz Italije

Maria Laura Sanapo je sjajna autorka koja je svoju karijeru vezala za američko tržište i to dominantno za izdavačkog giganta DC Comics. Crtala je stripove poput Čudesne Žene i Zelenog Fenjera i učestvovala u radu na naslovima Bombice, Crvena Sonja, Vampirela, Beti i Veronika, Arči za izdavače Dynamite, Zenoscope, Titan Comics, Archie Comics i Valiant. Predavač je na školi stripa u Firenci.

Marko Santući (Marco Santucci) je u profesionalne vode ušao sa svojih šesnaest godina i do danas izgradio, može se reći, već legendarnu karijeru. Umetnik koji je počeo na stripu Mister No, a zatim nastavio na Dampiru, uskoro je dobio priliku da crta i ,,božanstvo” italijanskog stripa, Teksa Vilera. Njegov talenat ga preporučuje i za druga velika svetska tržišta, pa tako za američki Marvel radi Spajdermena, X – faktor i Kapetana Ameriku, nakon čega sa francuskim scenaristom Silvanom Kordurijem (Sylvain Cordurie) crta naslov Mandragora za franko-belgijsko tržište. Nastavlja rad za mnoge najveće evropske i svetske izdavače kao što su Dynamite, Titan i DC Comics i to na stripovima Crvena Sonja, Supermen, Čudesna Žena, Zeleni Fenjer, Liga Pravde, i mnogim drugim.

Valeria Burzo dolazi iz Napulja gde je i diplomirala na dizajnu i primenjenoj umetnosti na Akademiji lepih umetnosti. Njen

izraziti crtački talenat opredeljuje je za karijeru u stripu u kojoj briljira već preko deceniju. Za francuskog izdavača Glenat crtala je naslov Praški kabalista, zatim Poslednji jež za Marotu i Kafiera. Uslijedili su Istrage Toma Bakardija, Samuel Stern, Veštice Drugog svetskog rata za TKO Studios, Otimač duša i Lov na Skinvokera. Posebno valja istaći rad sa jednim od najvećih svih vremena, Majkom Minjolom (Mike Mignola), tvorcem Helboja, za kojeg je crtala naslov Dvorac pun kosova u izdanju američkog Dark Horse. Valeria doprinosi i raznim stripovskim antologijama i jedna je od najaktuelnijih autorki stripova u Evropi.

Listu italijanskih gostiju zaokružuje sjajni umetnik Luka Strati (Luca Strati), autor čije je spektakularne radove publika već imala prilike da vidi u Herceg Novom u okviru izložbe posvećene obnavljanju izdavaštva najuticajnije revije stripa na svetu, Heavy Metal Magazine. Od ranih profesionalnih dana bilo je jasno da ovaj autor ima redak slikarski dar, te prve angažmane dobija na izradama plakata, postera i naslovnica za stripove. Sa italijanskim kolegama realizuje nastavak serijala Fizički zakoni zla, jednu epizodu Betmena, te fanzin benda Iron Maiden. Ocenjen kao jedan od najkvalitetnijih ilustratora, Strati zatim niže projekte crtajući naslovnice za stripove poput Crvene Sonje, Beke Bu, Vanje izgubljene ratnice, Grimovih bajki, Slepog meseca, Ktulua, Sveta otpada… pa sve do izuzetne počasti da bude autor jedne od naslovnica prvog broja obnovljenog magazina Heavy Metal.

Megazevzde Marvela i DC Comicsa

Hari Randolf (Khary Randolph) je umetnik dinamičnog stila inspirisan mangama i hip hopom. Njegov jedinstveni izraz omogućio mu je da preko dve decenije sarađuje sa najvećim svetskim izdavačima stripova, ali i velikim medijskim kućama kao što su 20th Century Fox, Netflix, ESPN, Nickelodeon, te kreatorima video igrica i kolekcionarskih kartica poput Epic Games ili Upper Deck. Njegov prvi veliki naslov vezan je za MARVEL i Spajdermena, nakon čega za DC Comics ulazi u svet Betmena, i radi na serijalima Mi smo Robin i Rat Robina. Za Betmenov univerzum kreira i veliki broj naslovnica, a za istog izdavača radi i na naslovima Mladi Titani i Liga pravde. Posebno se ističe radom za nezavisnog izdavača Image, gdje dobija punu slobodu da razvija uspešne naslove poput Excellence, a crta i legendarnog Spouna te vrlo uspešni Tech Jacket. Za izdavača Boom radi serijale Gradske sirene i Rođen među zvezdama, za Aspen radi Harizmagične, a za Epic Hodača u snu.
Vredi istaći da je Randolfov rad Mobilni telefon: Nevidljiva konekcija koji je realizovao sa suprugom Džoan Starer (Joanne Starer), poznatom scenaristkinjom koju ćemo takođe videti u Herceg Novom, bio centralni deo velike izložbe u američkom muzeju Smithsonian.
Domaća publika je sa njegovim radom imala prilike da se susretne kroz naslov TMNT: 40. godišnjica heroja u oklopima.

Nakon što su ga Holivud i

legendarni scenarista Skot Snajder (Scott Snyder) prošle godine sprečili da bude u Herceg Novom zbog ekranizacije njihovog velikog stripovskog hita Veštice, Džok (Jock) će ove godine biti među dvanaest specijalnih gostiju hercegnovske svetkovine posvećene devetoj umetnosti. Podsetimo se, ovaj sjajni umetnik karijeru je započeo u najvećoj britanskoj izdavačkoj kući 2000 AD crtajući poznate junake Sudiju Dreda, Tor Sajana i Leni Ziro, što ga je preporučilo američkom gigantu DC Comics gdje dobija poslove na prestižnim naslovima Helblejzer, Gubitnici, Zelena strela i Betmen. Upravo radom na Betmenu stiče status jedne od najvećih svetskih zvezda stripa. Ovog junaka crta u njegovom redovnom izdanju kao i u serijalima Detektivske priče, All Star Betmen, Betmen koji se smeje, kao i mnogim pojedinačnim pričama. Džok se ističe i radom za Marvel na naslovima X-men i Vulverin, te za najvećeg nezavisnog izdavača Image Comics već pomenutim naslovom Veštice. Svojim autentičnim stilom iskazao se i kao jedan od najboljih crtača naslovnica, te njegove kreacije krase neka od kultnih izdanja Betmena, Supermena, Derdevila, Čudovišta iz močvare, Hulka, Američkog vampira, Venoma, Skalpiranih… Dobitnik je velikog broja međunarodnih nagrada za svoj rad na stripu, a iskazao se i kao zvezda filmske produkcije dajući ključni doprinos holivudskim blokbasterima kao što su Henkok, Bojni brod, Potomci (Children of Men), Dred, Betmen početak, X-men: Dani buduće prošlosti, Ex Machina.

Francuska veza

Triston (Tristoon), poznat je po kompletnim autorskim stripovima kao i kooperacijama sa drugim umetnicima koje uključuju širok dijapazon tema i stripovskih tehnika. Izvor njegove raznovrsnosti možda leži u činjenici da je odrastao u umetničkoj porodici, školovao se u Parizu, a karijeru vezao za Angulem, evropsku i svetsku prestonicu stripa. Koautor je humorističkog serijala Mali veliki prasak. Član je ekipe koja je radila strip Ginko, posvećen ozbiljnoj tematici zaštite životne sredine. Sličnu tematiku ima i obrazovni strip Šuma u izgradnji namenjen osnovnoškolcima. Kompletan je autor, odnosno scenarista, crtač i kolorista serijala Đino Miks superherojskog stripa za mlađu publiku. Njegov najnoviji projekat sa grupom od čak 34 autora zove se In Vino Fabulas i sastoji se od niza kratkih stripova posvećenih vinu, vinarima i vinarstvu. Osnivač je udruženja strip autora Café Creed i višegodišnji urednik magazina Choco Creed.

Žan Šarl Pupar (Jean-Charles Poupard) nakon diplome u vizuelnim umetnostima, po preporuci svog mentora radi probu za velikog francuskog izdavača Soleil, gde nakon svega tri meseca dobija i prvi pravi stripovski posao, dvotomni naslov Džek Trbosek, čiji je scenarista Fransoa Deboa (Francois Debois). Nakon tih uradaka Pupar postaje jedan od mladih autora kojem se nude poslovi na najtraktivnijim serijalima kao što su Kćeri Sunca, sve četiri epizode Pesme runa, Majstori inkvizitori, te Orci i Goblini. Autor je i više tomova popularnog dečjeg stripa Mali ragbisti. Trenutno radi na naslovu Kandže Ževodana za popularnog izdavača Glenat.

Španija i Holandija

Tradicionalna saradnja sa Ambasadom Španije ove godine na HSF dovodi sjajnog Ćermanika (Xermanico). Nakon što je karijeru započeo crtanjem stripova o popularnom heroju video igrica i pop ikoni devedesetih Djuku Nukemu, Ćermaniko postaje velika zvezda američke produkcije, a karijeru vezuje uglavnom za izdavačke gigante DC Comics i IDW. Teško je zamisliti bilo kog od najvećih heroja ova dva izdavača na kojima nije radio talentovani Madriđanin. Ističu se, naravno, Supermen, Betmen, Fleš, Čudesna Žena, Liga pravde, Zeleni Fenjer, Zelena Strela, Otrovna Ajvi, Beskonačna granica, Nepravda, Moćni rendžeri, Kiss, Isterivači duhova, Detstrouk, Vampirski dnevnici, Tiho brdo, Hejlo, Kul… U svetu stripa poznat je kao izuzetan autor i još bolja osoba, te je rado viđen gost na najprestižnijim festivalima stripa širom sveta.

Prvi put HSF će ostvariti saradnju i sa Ambasadom Holandije, odakle dolazi svestrani Juri Landman (Yuri Landman). Ovaj umetnik karijeru je započeo krajem prošlog veka, kada je objavio dve izuzetno uspešne grafičke novele Sa mnom možeš sve i Zaslužena plata, za koju iste godine dobija i nagradu Breda za najboljeg nadolazećeg umetnika. Ubrzo pravi veliki zaokret u karijeri, posvećuje se muzici i postaje svetski poznati pronalazač eksperimentalnih muzičkih instrumenata te sarađuje sa bendovima poput Sonic Youth i Einsturzende Neubauten. Tokom pandemije korona virusa vraća se stripu i crta izuzetni album naslovljen 1991 koji u prethodnih par godina biva preveden čak na šest svetskih jezika, a izdao ga je i beogradski System Comics.

Tako je zaokružena standardna lista od dvanaest specijalnih gostiju kojima će društvo u Herceg Novom na devetnaestom izdanju HSF-a, praviti još 130 ne manje specijalnih umetnika iz ukupno 25 zemalja sveta. Impresivan spisak svih onih autora koji dolaze i vraćaju se na  Hercegnovski strip festival još jednom potvrđuje izuzetnu reputaciju koju ova manifestacija ima u evropskim i svetskim okvirima. Uz podsećanje da iz Italije dolaze i autori glavne ilustracije Oskar Skalko (Oscar Scalco) i Ana Lazarini (Anna Lazzarini), te ovogodišnji instruktor master klasa storibordinga, sjajni Davide De Kubelis (Davide De Cubellis) kao i Kozimo Mioreli (Cosimo Miorelli) i Stefano Bekini (Stefano Bechini) koji će predstaviti multimedijalni spektakl Moby Dick City Blues.

Detaljan raspored sa satnicom održavanja događaja i muzičkim programom na ovogodišnjem HSF-u možete videti ovde.

Tarzan gospodar džungle: Subićeva i Bekova adaptacija za XXI vek

 

Nedavno se, pod okriljem izdavačke kuće Makondo, nakon davno rasprodatog kolornog, pojavilo luksuzno izdanje stripa Tarzan gospodar džungle, scenariste Kristofa Beka i crtača Stevana Subića. Ovoga puta na uvećanom formatu, u crno-beloj tehnici, sa propratnim materijalima, poput ranije objavljenog Konana istog autorskog dvojca. Većina će se složiti da se radi o ultimativnoj publikaciji ovog naslova i jedinoj adekvatnoj da se uživa u čitanju.

Kako bismo bolje razumeli važnost Bekovog i Subićevog rada na Tarzanu, te da bismo stekli uvid u specifičnost njihovog pristupa interpretaciji naslovnog junaka i njegovog sveta, treba se ukratko setiti enormne popularnosti franšize o Čoveku iz džungle tokom XX veka. Naime, lik Tarzana kreirao je 1912. Edgar Rajs Barouz. Nakon uspeha prvog romana, Barouz je napisao još preko dvadeset koji se bave avanturama ovog protagoniste. Svega par godina nakon inicijalne knjige, počinju da se pojavljuju filmovi, a među njima se svakako izdvajaju oni čija je glavna zvezda bio Džoni Vajsmiler. 
U stripu Tarzan debituje krajem dvadesetih godina prošlog veka, a najznačajniji autori koji su crtali ovoga junaka jesu Hal Foster, Bern Hogart, Ras Maning i Džon Bjusema. Ne treba zaboraviti ni Yu Tarzana, licencnu publikaciju na kojoj su krajem osamdesetih i početkom devedesetih radili jugoslovenski autori.

Poslednji put je Tarzan bio u žiži interesovanja svetske publike 1999. godine, kada se pojavio Diznijev animirani film. Uprkos brojnim pokušajima, Gospodar džungle nije nailazio na dobar prijem u XXI veku. Sve do 2021. godine, kada se u Francuskoj pojavila strip-adaptacija prvog Barouzovog romana u Subićevoj i Bekovoj izvedbi.

Ako bi se pristup ovog dvojca Tarzanu i svemu onome što narativ vezan za njega podrazumeva morao označiti jednom rečju, bila bi to ,,redukcija”. Dok je u većini ranijih sadržaja posvećenih ovom junaku fokus bio na egzotičnom ambijentu džungle, susretu Tarzana i njegovih kompanjona sa divljim zverima, a ponekad i zapadanju u epskofantastične i naučnofantastične avanture, Bek i Subić se u svom delu svega toga svesno odriču. Lik Gospodara džungle, te storiju o njemu redukuju na ključne momente. Time su stvorili jednu od najogoljenijih, najsirovijih, pa samim tim i najrealističnijih priča o Tarzanu. 

Već prvom stranicom autorski dvojac nedvosmisleno ukazuje na ton u kojem će se radnja odvijati.

Naracija počinje in medias res, bez dugačkog uvoda posvećenog plovidbi Džona i Alis Klejton i okolnostima pod kojima su se obreli u Africi, scenom u kojoj grupa džinovskih majmuna, mangana, dolazi u njihovu kolibu. Uvodni, preklapajući kadar, asimetrično postavljen u odnosu na ostale sa iste table, u kojem vidimo bebu Tarzana kako plače, snažno doprinosi atmosferi nespokoja koja vlada ovom stranom. Za to vreme, u širokom planu, mangani se približavaju kolibi. Njihove robustne figure, te visoka vegetacija koja okružuje brvnaru, istaknuti kontrastom crne i bele, intenziviraju sveopštu napetost. Na dva preklapajuća kadra u kojima dominira figura Džona Klejtona, koji oplakuje tek koji čas ranije preminulu suprugu, dok mu se iza leđa prikradaju mangani, tenzija dostiže vrhunac. U donjem delu table Klejton, nošen instinktom, pokušava da dotrči do puške oslonjene o sto, ali ga gorostasni majmun sustiže i brutalno ubija, dok ženka, Kala, uzima odojče iz kolevke, kao zamenu za svoje uginulo mladunče.

Ova tabla, kao i narednih dvadesetak, skoro da ne poseduje nikakav tekst. Mestimično se pojavi poneka didaskalija, čisto kako bi se čitalac bolje vremenski i prostorno orijentisao u narativu. Retke su i onomatopeje. Za razliku od romana, autori su u ovom stripu manganima oduzeli moć govora. Redukovanjem teksta akcenat se prebacio na crtež, kojim je Subić maestralno uspeo da iznese radnju. Ujedno, ovaj postupak je uticao i na čitalačko iskustvo, budući da recipijent ne saznaje posredstvom reči o Tarzanovom detinjstvu i mladosti, obeleženim neprihvašćenošću i odrastanjem u nemilosrdnom ambijentu džungle, već mnogo neposrednije. Na taj način emotivni utisak koji ove stranice ostavljaju biva izuzetno snažan.

Trenutak kada tekst počinje gradativno da uplivava među table ovog ostvarenja je onaj u kojem se Gospodar džungle, nabasavši na napuštenu kolibu svojih roditelja postepeno, kroz knjige i gramofonsku ploču, upoznaje sa ljudskim govorom. 

Među dodatnim materijalima na kraju deluxe izdanja nalazi se i prva tabla koju je Subić uradio, a taj podatak je bitan za razumevanje autorskog metoda. U pitanju je momenat u kojem, po kišnoj noći, novi poglavica mangana napada jednog od slabijih članova plemena. Dok majmuni sa strahom posmatraju prizor, Tarzan, stežući nož u ruci, odlučuje da pritekne u pomoć slabijem. Upravo na ovoj stranici, iako se već ranije ogrnuo kožom i koristio nož, njegova ljudska priroda prvi put dolazi do punog izražaja. Kroz empatiju, budući da je i sam godinama trpeo isti teror, ali pre svega zbog upotrebe oružja pomoću kojeg ostvaruje dominaciju, postavši vođa plemena nakon ubistva najjačeg mangana. 

Primer originalne table, u poređenju sa onom koja je objavljena, krije još jedan sitan detalj koji svedoči o primeni redukcije kao ključnog metoda pri adaptaciji u ovom stripu. U šestom kadru originalne verzije, onom u kojem Tarzan, pokisao, stoji među visokim rastinjem i sprema se za napad, levom rukom hvata luk, obešen o jednu od polomljenih grana. Isti kadar u štampanoj verziji prikazuje junaka u identičnoj pozi, s tim što na grani ovoga puta nema luka, već mu je ruka spuštena sa šakom stisnutom u pesnicu. Kao što su iz priče izbacili čitavu menažeriju Tarzanovih kompanjona i neprijatelja, autori su i njegovu upotrebu oruđa sveli na minimum. Tako su ga načinili uverljivijim za novu publiku, postupno razvijajući njegovu sposobnost korišćenja ljudskih naprava.

Već naredna scena, u kojoj Gospodar džungle odlazi u selo lokalnog plemena da se sveti za smrt Kale, majmunice koja ga je odgajila, baca snažnu senku na glavnog junaka i otvara pitanje granice između zverskog i ljudskog. Bitno je primetiti da je to Tarzanov prvi susret sa drugim čovekom. Brutalnost njegove osvete ljudi bi svakako okarakterisali kao životinjski čin. No, jasno je da postupci nijedne životinje u ovom stripu nemaju toliko šokantan ishod.

Drugi susret protagoniste sa čovekom je onaj sa Džejn Porter, a potom i ostatkom članova ekspedicije čiji je ona deo. Ako bi se ovom ostvarenju morala trežiti zamerka, bila bi to upravo njegova druga polovina, u kojoj se dešavanja odvijaju prebrzo. Tako se razvoj čitave romanse između Tarzana i Džejn, nedvosmisleno uključujući erotske epizode, događa u svega par sati. I dok je ovaj momenat donekle i opravdan odbacivanjem stega civilizacije u divljem okolišu, nagli razvoj glavnog junaka nesrazmerno je skokovit u odnosu na prvu polovinu dela.

Poslednji stepen redukcije dogodio se onda kada je ovaj strip objavljen u crno-beloj tehnici. Loš izbor kolora znatno je gušio njegove kvalitete. Ovako, u izvornom obliku i uvećanom formatu, publika može da uživa u Subićevom crtačkom majstorstvu. Njegove table, svedene na snažne kontraste, lako se urezuju u pamćenje. Ujedno, imaju jak evokativni potencijal, zazivajući u čitaocu sve ono instinktivno, primalno i suštinsko. 
Stevan podjednako dobro vlada mirnijim, kontemplativnim scenama, kao i onim akcionim. Kao ponajbolji egzemplar potonjih može se izdvojiti sekvenca u kojoj Tarzan sa čoporom majmuna upada u crnačko selo kako bi spasili kapetana D'Arnoa. Maestralnim kadriranjem, menjanjem perspektive, te osećajem za dinamiku pokreta intenzitet ove scene doveden je do krajnjih granica, bez ikakvog rizika da se zađe u domen jeftine koreografije.

Na osnovu svega navedenog, da se zaključiti da su Bek i Subić, iščistivši Barouzovo delo od svih viškova, došli do njegove suštine. Otuda je takav, sirov, sveden na najbazičnije u čoveku, Tarzan našao novi put do publike i uplovio u XXI vek. Kakav je to vek i kakva budućnost čeka junaka koji se tek pred kraj ovog stripa upoznao sa civilizacijom najbolje se vidi na završnoj stranici. A na njoj su autori ostavili diskretan, ali dovoljno znakovit komentar, jer se u kameo ulogama, pored samog Subića, pojavljuju Haksli i Orvel, dva najistaknutija pisca distopijske književnosti.         


 

Fransoa Buk gost ovogodišnjeg Hercegnovskog strip festivala

 

Fransoa Buk (Francois Boucq), jedna od najvećih zvezda francuskog i svetskog stripa, dobitnik Gran Prija Festivala u Angulemu, dolazi na ovogodišnji, XIX po redu Hercegnovski strip festival, koji će se održati od 5. do 10. septembra.

Rođen je u Lilu 1955, a tokom sedamdesetih se nakratko seli u Pariz, gde započinje objavljivanje kraćih stripova u čuvenim magazinima tog vremena. Upravo iz tog perioda potiče njegov junak Rok Mastard, kojim je uspeo na sebe da privuče veću pažnju publike.

Buk jednako dobro vlada realističnim, kao i grotesknim i humorističnim stilom. Kao neke od najvećih uzora navodi Frankena i Gotliba (sa kojim je i sarađivao na serijalu Superdupont), što se naročito može primetiti kroz rad na ekscentričnim avanturama Džeroma Mušeroa, agenta osiguranja koji ima kroz nos provučeno naliv-pero.

Saradnju sa američkim romanopiscem Džeromom Šarinom otpočinje 1985. pričom Mađioničareva žena, koja kasnije postaje deo omnibusa Njujorška trilogija, čiji je nastavak strip Njujorški kanibali. 

Jedan od ključnih trenutaka u Bukovoj karijeri odigrao se 1991. godine, kada je sa legendarnim Alehandrom Hodorovskim objavio prvi album serijala Mjesečevo lice. Kolaboracija dvojice velikana produžila se do današnjih dana, a njihovo najpoznatije delo svakako je vestern Izbacivač, na kojem je nastavio da radi kao kompletan autor nakon što se Hodorovski povukao iz uloge scenariste.

Kao što je ranije najavljeno, uz Buka će publika u Herceg Novom imati priliku da se susretne i sa Eduardom Risom, a sa nestrpljenjem očekujemo najavu još sedamnaest od planiranih devetnaest specijalnih gostiju.