Dusty Road Boy
недеља, 23. фебруар 2025.
Fransoa Buk gost ovogodišnjeg Hercegnovskog strip festivala
субота, 18. јануар 2025.
Eduardo Riso gost Hercegnovskog strip festivala 2025.
Legendarni crtač Eduardo Riso, poznat po radu na Ajznerovom nagradom ovenčanom serijalu 100 metaka, prvi je najavljeni gost devetnaestog Hercegnovskog strip festivala, koji će se održati od 5. do 10. septembra.Evo šta su tim povodom rekli organizatori: ,,Kako je to javnost već i navikla od HSF-a, kao vrlo ozbiljne organizacije, gostujući umjetnici za, u ovom dijelu Evrope najznačajniju manifestaciju posvećenu devetoj umjetnosti se mjesecima unaprijed dogovaraju, pa tako sa ponosom možemo najaviti i prvog od 12 specijalnih gostiju – sjajnog i izuzetno značajnog i popularnog autora koji trenutno radi na stripovima Moonshine za Image Comics, te Batman, DC Horror Presents i ostalim najznačajnijim projektima jedne od najvećih izdavačkih kuća na svijetu – američki DC Comics”.
Riso je rođen 1959. godine u Argentini, jednoj od najsignifikantnijih zemalja za razvoj devete umetnosti. Upravo je u njoj, kroz časopise i dnevne novine, napravio prve profesionalne korake. Značajniji angažman otpočinje 1987. kada sa etabliranim scenaristom Rikardom Bareirom stvara strip Park Čas. Od 1989. godine sarađuje sa Karlosom Triljom na naslovu Fulu, a njihova kolaboracija će se nastaviti i tokom narednih decenija, te su neki od najpoznatijih uradaka ovog tandema Chicanos, Boy Vampire i Borderline.
Dvojac je nastavio saradnju kroz stripove posvećene Betmenu, zatim postapokaliptičnim naslovom Spaceman, krimi-hororom Moonshine, a upravo ove godine završavaju vestern The Blood Brothers Mother, u maniru Fordovih Tragača i Makartijevog Krvavog meridijana.
Od kolaboracija sa drugim autorima svakako treba izdvojiti stripove Vulverin: Logan, sa Brajanom K. Vonom, potom Dark Night: A True Batman Story, te dve epizode Torpeda 1972 sa Abulijem.
Jasno je, iz svega navedenog, da se radi o jednom od najvećih crtačkih imena danjašnjice. Stoga će septembarsko gostovanje na Hercegnovskom strip festivalu biti jedinstvena prilika za sve ljubitelje stripa iz regiona da se upoznaju sa Eduardom Risom, vide izložene neke od njegovih radova i dobiju od njega crtež i posvetu.
Budući da su organizatori HSF-a najvili stotinjak gostiju, među kojima dvanaest specijalnih, sa nestrpljenjem očekujemo objavljivanje njihovih imena.
недеља, 5. јануар 2025.
Kaza: Arhe i Lajla
Najradikalnija revolucija u devetoj umetnosti odigrala se pre tačno pedeset godina, januara 1975. godine, kada je objavljen prvi broj časopisa Métal Hurlant. Grupa umetnika, okupljena oko jezgra koje su činili Mebijus, Drije, Farkas i Dione, hrupila je na scenu i uspela zauvek da promeni izražajna sredstva, a samim tim i poimanje čitavog medija. Smeštaju priče mahom u (naučno)fantastični milje, oslobađajući ih svih inhibicija. Ciljna publika više nisu deca, već odrasli. Tabui i autocenzura padaju, a u prvi plan stupaju automatsko pisanje i crtanje, eksperimentalnost, kako u naraciji i tematici, tako i u vizuelnim postavkama i likovnim tehnikama. Otuda priče gube klasičan pripovedni tok, oslanjajući se više na iskustvo iracionalnog, dok organizacija kadrova odstupa od ustaljene rešetkaste strukture. Najbolji primer prevratničke snage koju je novi magazin doneo sa sobom je Mebijusov Arzak, delo koje je izazvalo nemali šok kada se pojavilo, budući da nije sadržalo ni jednu jedinu reč.
Među onima koji su sa radošću dočekali pojavljivanje nove publikacije, bio je i Filip Kaza, umetnik već afirmisan putem stripova objavljivanih u časopisu Pilote. Ipak, upravo će u Métal Hurlantu, lišeno stega, njegovo stvaralaštvo dostići svu svoju punoću.
Omnibus Arhe i Lajla je, pak, pravi način da se srpska i regionalna publika upoznaju sa radovima ovog autora. Naime, dva albuma obuhvaćena ovom knjigom sakupljaju kratke priče nastale u periodu između 1975. i ’88. U ovako dugačkom vremenskom rasponu Kazin stil se kretao od ilustratorskog, karakterističnog po minucioznim crno-belim uradcima u poentilističkom maniru, ka znatno dinamičnijem i slobodnijem izrazu, pretežno propraćenom vibrantnim, psihodeličnim kolorom.
Dok se u crtačkom postupku vide znatne razlike, priče obuhvaćene dvema zbirkama su na tematsko-motivskom planu prilično bliske. Kako je naslovom prve sugerisano, u fokusu su arhetipovi. Eros je ključni sastojak svih priča, a posledično za njim i Tanatos. Mitovi, pre svega biblijski, reintepretirani su na nov način. Iako protagonisti nisu uvek ljudi, već čovekoliki vanzemaljci ili žabolika stvorenja, svaka od ovih priča nosi u sebi klicu humanosti. Arka, ne Nojeva, ali sasvim slična njoj, opstaje kroz eone, te se, u trenutku kada sav život u svemiru nestaje, otvara kako bi otpočeo novi ciklus stvaranja. Jedan od Aksolotlija, humanoidnih vodozemaca, buni se protiv boga kako bi svojoj vrsti doneo svetlost. Lilit, ovom prilikom preimenovana u Lajlu, osvetu za uništenje svog naroda ostvaruje rađajući demonsko potomstvo i puštajući ga u svet.
Pored mračnijih tema, tu su i nešto vedrije, iz kojih mestimično provejava humor. Dvoje kosmonauta, žensko i muško, vraćaju se na umiruću Zemlju, kako bi joj vratili život. Istaživač se na dalekoj planeti zaljubljuje u ženu-žabu i ostaje sa njom, uprkos dozivanjima svoje zemaljske drage.
Ono što je zajedničko i centralno u obema vrstama priča jeste slavljenje života i njegovog nastanka. Zbog toga njihovo konzumiranje dovodi do buđenja i jačanja životnog elana u čitaocu.
Kaza se ne libi da napravi omaž umetnicima čija su dela uticala na nastanak ovih vinjeta. U prvom redu, tu su Vilijem Blejk i slikari poput Beklina, Kupke, Delakroe, Mišela Desimona, ali i savremeniji pisci kao što je Hulio Kortasar. Tako, uprkos prevratničkoj prirodi časopisa u kojem je objavljivao, naglašava snažnu vezu svog stvaralaštva sa ranijim artističkim tradicijama.
недеља, 20. октобар 2024.
Sajamske stripovske preporuke 2024.
U godini u kojoj se navršava pola veka od osnivanja magazina Métal Hurlant, publikacije koja je donela kopernikanski obrt u svet stripa, Stalker nastavlja sa izdavanjem delâ koja spadaju u neka od najvažnijih proisteklih iz navedenog časopisa.
Svet Edene, u integralnom izdanju, prvi put na srpskom, i to na ćirilici. Preko četiristo stranica priče koja, pod okriljem fantastike, snova i filozofije meandrira kroz teme i žanrove, dok se crtež menja i evoluira u ritmu Mebijusovog principa neprestane promene.
Nakon više od pet decenija karijere, ovo je prvo albumsko objavljivanje Kazinih stripova u Srbiji. Paralelno sa tim i zapadni svet ponovo otkriva ovog velikana, pošto su se na engleskom i francuskom nedavno pojavili integrali njegovog Le Monde d'Arkadi.
Na prošlogodišnjem Sajmu Stalker je promovisao Legende današnjice, prvi tom sabranih dela Enkija Bilala, velikana svetskog stripa, rođenog u Beogradu. Za nedavno završeni Salon stripa izdali su kompletnu trilogiju Nikopol, koja se ubraja u najznačajnija ostvarenja ovog autora.
Sajam će biti jedinstvena prilika da se ovaj album nabavi po promotivnoj ceni.
Golconda
Pokretanje edicije Majstori stripa u prvom kvartalu ove godine označio je početak nove i važne etape Golcondinog izdavaštva. Naslovi koji bi trebalo da se pojave u narednih par dana potvrđuju ozbiljnost ove kuće da srpskoj publici omogući čitanje dugo iščekivanih klasika.
Jedan od najpopularnijih serijala u Francuskoj pripovest je o čoveku koji se budi lišen memorije, ne sećajući se ničega iz života koji je do tada vodio. U potrazi za sopstvenom prošlošću zadire sve više u svet političkih zavera.
Lokomotiva
Za razliku od većine izdavača, Lokomotiva je većinu novih izdanja objavila za Salon stripa. Domaćoj publici su predstavili neke od naslova sa kojima nije imala prilike da se susretne, u formatu kakav im priliči. Takođe, još jednom su potvrdili naklonost ka radovima crtačâ čiji grafički izrazi spadaju u najveće domete ovog medija.
Drugi je skup duhovitih naučnofantastičnih priča o dvojici prevaranata i njihovim avanturama po svemiru.
Krcko, hrabri mali puh, i njegova šumska družina bore se za pravdu i ekologiju, upadajući u nove sukobe sa Antracitom i njegovom bandom crnih pacova.
Ostvarenje toliko slojevito da ga mogu čitati pripadnici najrazličitijih generacija.
недеља, 21. јануар 2024.
Noć bez kraja: U diktaturi je sve lažno

Sredinom XX veka, u vremenskom intervalu kojem nije lako odrediti početak i kraj, odigrao se hispanoamerički bum. Radi se o jedinstvenom fenomenu u istoriji svetske književnosti. Naime, pisci iz Južne i Centralne Amerike, među kojima su najistaknutiji Márquez, Llosa, Cortázar i Fuentes, združeno su stupili na svetsku literarnu scenu i u žižu interesovanja intelektualne javnosti stavili do tada zanemareno kulturno-umetničko područje. Njihov doprinos se ne ogleda samo u činjenici da su čitalaštvu predstavili egzotičnost i mistiku predela kao što su Karibi ili Amazonija, već to što su preneli duh tradicije iznikle na jedinstvenom spoju mitova indijanskih urođenika sa evropskim nasleđem španskih i portugalskih osvajača. Iz te i takve tradicije proistekao je stil poznat kao magijski realizam. Političke okolnosti su, sa druge strane, dovele do razvitka žanra romana o diktatoru, gde su najpoznatiji Asturiasov Gospodin Predsednik, Márquezova Patrijarhova jesen, Carpentierovo Pribežište u metodi, Bastosov Ja, vrhovni i Llosina Jarčeva fešta.
Upravo na žanrovskim osnovama romana o diktaturu i stilskim postupcima magijskog realizma počiva strip Noć bez kraja, scenariste Carlosa Trilla i crtača Dominga Mandrafine, čije se novo izdanje nedavno pojavilo pod okriljem zagrebačke izdavačke kuće Fibra. Ipak, ne treba pomisliti da se radi o jeftinom naslanjanju stripovskih autora na već razrađene književne obrasce. Znano je ljubiteljima devete umetnosti da se, paralelno sa književnim bumom, dešavao i procvat hispanoameričkog, pre svega argentinskog stripa, kao i to da su upravo argentinski autori, u čiji sam vrh Trillo i Mandrafina spadaju, zaslužni za to što se strip danas doživljava kao nešto više i značajnije od puke zabave.
Zaplet Noći bez kraja počinje onda kada Melinda Centurion, Djeva Čista, zanosna mlada žena čuvena po svojim vrlinama i isceliteljskim moćima, ujedno nećaka Velikog Lutka, guvernera banana-republike La Colonie, dolazi u bar El Rey Mago. Tu je kako bi potražila pomoć od Donalda Reynosa, bivšeg policajca, sadašnjeg alkoholičara. Da bi ga privolela da joj pomogne, mora da mu ispriča svoju priču, ružno naličje opšteprihvaćene predstave o njoj. Donald saznaje da je lik mitske device smišljen kako bi žene, ugledajući se na nju, prestale da ležu sa svojim muževima. Krajnji cilj je smanjenje broja sirotinjske dece, koja bi se kasnije pridružila gerili. Tim saznanjem počinje da se razmotava klupko zavera i spletki, koje vode poreklo od samog državnog vrha. Što broj razotkrivenih spletki biva veći, to su glavni junaci primoraniji da se više skrivaju i beže, tražeći utočište među prostitutkama, članovima gerile, u kući pisca koji je osmislio famu o Djevi Čistoj, dok im je demonizovani profesionalni ubica Iguana na tragu.
Kao što se vešto poigrava žanrovima, Trillo se u ovom ostvarenju poigrava i rušenjem četvrtog zida. Čak troje likova ima ulogu homodijegetičkog pripovedača. Pisac Milton Bates, pevačica Tropico i vlasnica bordela Mama Baremba komentarišu radnju, obraćaju se čitaocu, pričaju mu o prošlosti likova, pa se s vremena na vreme zajednički oglase, nalikujući na pravi hor iz antičkih drama. Iako rizikuje da time naruši realističost dela, Trillo uspeva da sve vreme ostane uverljiv, maestralno koketirajući kako sa tim postupkom, tako i sa magijskim, neodređenim, neobjašnjivim, kao što su ozloglašeni Iguana ili pak naslovna noć bez kraja, koja otpočinje negde pri sredini stripa. U maniru velikih majstora magijskog realizma koristi laži da bi ispričao istinu, kako bi naslovom svoje studije o ovom književnom fenomenu rekla Anne C. Hegerfeldt (Lies that Tell the Truth). Istovremeno, Noć bez kraja glorifikuje umetnost, naročito književnu i dramsku, svedočeći o njenoj moći da zavodi, obmanjuje, ali i da bude ta koja će pomoći da se do istine dođe.
![]() |
Iguana |
недеља, 24. децембар 2023.
Teksas Kid, moj brat: Sve srećne porodice...
Naime, zaplet počinje onda kada se na vratima kuće Tomislava Branta, čuvenog stip autora, pojavi ovaploćeni Teksas Kid. Radi se o imaginarnom junaku, čije avanture Tomislav crta i piše ravno pola veka. Dok Kid harizmom i hrabrošću bere simpatije svih u čijem se prisustvu nađe, njegovo pojavljivanje dodatno narušava već dovoljno nestabilne porodične odnose u domu Brantovih, pre svega između Tomislava i njegovog sina Radovana.
Pri adaptaciji književnog dela u strip najčešće se događaju dve stvari. Prva je da stotine stranica romana budu skraćene na svega nekoliko desetina tabli stripa, čime nužno dolazi do simplifikacije, neretko i banalizacije izvornog materijala. Druga je ta da izvornik biva povod za beskrajno i besmisleno duge franšize. Retki su oni koji su uspeli da naprave dobar balans između izvornika i adaptacije. Radom na Teksas Kidu Igor Kordej je iznova, nakon legendarnog Vama, dokazao da mu je mesto upravo među njima.
Nisu samo likovi ti kojima je Kordej dao dodatnu punoću. Hronotopi takođe igraju bitnu ulogu. Vremenski interval od preko osamdeset godina jugoslovenske i hrvatske istorije, kao i lokaliteti na kojima se radnja dešava dočarani su na impresivan način. Adekvatna kostimografija i arhitektura su jedna stvar. Međutim, detalji su ti koji ovaj strip dižu na viši nivo. Naročita pažnja posvećena je Zagrebu sa kraja sedamdesetih i početka osamdesetih godina, gde se, pored tadašnjih prominentnih mesta okupljanja omladine, mogu videti i kultni časopisi, poput Poleta i Čika. Podjednako minuciozno obrađen je i trenutak u kojem se radnja glavnog narativnog toka odvija, odnosno kraj prve dekade dvehiljaditih. Tako će ljubitelji devete umetnosti svakako prepoznati nazive svojih omiljenih izdavača u sceni obeležavanja jubileja nastanka Brantovog Teksas Kida, neke od hrvatskih strip autora okupljene za kafanskim stolom, ali i brojne omaže, među kojima su oni Mauroviću i Alanu Muru najočigledniji. Sam autor tvrdi da je čitavo delo njegova posveta mangi.
Izvesno je da se radi se o budućem klasiku, delu o kojem će se u svetu tek pričati i pisati.
P.S. Srpsko izdanje stripa Teksas Kid, moj brat objavila je izdavačka kuća ,,Veseli četvrtak”. Pored tekstualnih i dodataka u vidu skica, kao svojevrstan poklon uz njega ide i sveščica sa originalnom Macanovom novelom. Za hrvatsko izdanje zaslužna je ,,Fibra” i ono je objavljeno u čak dva formata. Jedan je de luxe A4, dok je drugi, po Kordejevoj želji, manga format.
уторак, 20. септембар 2022.
Berserk: Sjaj oštrice u tmini
Fransoa Buk gost ovogodišnjeg Hercegnovskog strip festivala
Fransoa Buk (Francois Boucq), jedna od najvećih zvezda francuskog i svetskog stripa, dobitnik Gran Prija Festivala u Angulemu, dolazi na o...

-
Proteklog vikenda počeo je 67. beogradski sajam knjiga i trajaće do 27. oktobra. Svi redovni, i oni manje redovni posetioci su u proteklih p...
-
Revolucije, naročito umetničke , najčešće počinju u Francuskoj. Simbolizam, ekspresionizam, nadrealizam, kubizam i brojni drugi prevratnički...
-
Jedna od najotrcanijih fraza koje stvaraoci sa ovih prostora koriste pri davanju intervjua glasi: ,, Sva moja dela su mi kao deca ”. Dark...