Ana iz džungle: Početak Pratove velike avanture

 

Nedavno se navršilo trideset godina otkako je, držeći etiopski krst u ruci, Hugo Prat napustio ovaj svet. Uprkos proteklom vremenu, interesovanje za njegovo delo ne opada. Štaviše, sudeći po radu stranih i domaćih izdavačkih kuća, publikovanju retkih i ranije neobjavljenih stripova, može se pretpostaviti da je veće nego ikad. Ukoliko potraje, domaća publika bi mogla da se nada da će uskoro pred sobom imati sabrana, ili bar najbitnija ostvarenja Majstora Avanture, kako ga je Milo Manara nazvao.

Najnoviji izdanak ovog trenda je omnibus Ana iz džungle, u izdanju Čarobne knjige. Strip je nastao 1959. godine, dok je Prat živeo u Argentini, a kao inspiracija za naslovnu junakinju poslužila je An Fronije, njegova mlada komšinica, a kasnije i supruga. Dok su nadahnuće za ovo delo i njegovu junakinju argentinski, mesto odvijanja radnje je Afrika, kontinent na kojem je Hugo proveo formativne godine, i kojem se, do kraja života, često vraćao, kako kroz putovanja, tako i kroz dela.

An i Hugo

Radi se o prvom delu na kojem je Prat kompletan autor, odnosno prvom koje crta po sopstvenom scenariju. I već u njemu se mogu pronaći svi važniji elementi Pratove poetike i umetničkog postupka. U prvom redu, tu je jedinstveni osećaj za avanturu, prisutan kroz implicitni stav da je ona moguća uvek i svuda. Tako i u uvodnoj priči, čija radnja otpočinje u Gombiju, prašnjavom afričkom mestašcu, kojega nema ni na mapi i kojim vladaju dosada i umor, zvuk tam-tama oglašava početak pustolovine. 

Na način sličan onome iz Balade o slanom moru i prvog albuma Pustinjskih škorpija, autor protagoniste Ane iz džungle, uprkos tome što se radi o omnibusu od četiri priče po dvadeset i nešto tabli, izvodi lagano pred čitaoca i upoznaje ga sa njima. Otuda se naslovna junakinja pojavljuje tek kada su već svi drugi na sceni, tik pred početak zapleta. Likovi koji defiluju ovim stripom umnogome najavljuju Pratove buduće junake, naročito one iz serijala o Kortu Maltezeu. Tako se u Ani Livingston mogu prepoznati obrisi Pandore Hrovesnor, a u Danijeleu Doriji naznake Kaina Hrovesnora, dok je duhoviti i cinični mornar Luka Cane svojevrsna preteča Korta. Ujedno, neki od likova iz ovog stripa će se kasnije pojaviti kako u afričkim pustolovinama Maltežanina, tako i u Pustinjskim škorpijama.

Karakterističan odnos Huga Prata prema mističnom javlja se i u pričama iz ovog omnibusa. On je zastupljen pre svega kroz tajanstvenu atmosferu i oneobičavanje likova i događaja. 

Druga priča se, u tom smislu, izdvaja od ostatka ovog mahom realističnog serijala. U njoj, tokom potrage glavnih junaka za izgubljenim gradom Amon-Raa, dolazi do direktnog upliva natprirodnog u njihov svet. Drevna egipatska magija je na delu. Magija će biti, u većoj ili manjoj meri, prisutna u Pratovim stripovima tokom ostatka karijere, naročito onim o Kortu. Istina, motivacija za njenu upotrebu će biti kompleksnija, suptilnija, više vezana za misticistička učenja, mitologiju, ili pak obredne prakse. 

Na kraju, tu je i motiv prijateljstva, zastupljen u mnogim uradcima Majstora Avanture. Ono i ovde nadilazi granice rasa, nacija, pa čak i velikih ratnih sukoba.

Crtački, ovo nije Prat iz Tikonderoge ili Narednika Kirka, ali nije ni onaj kakvog ga znamo iz kasnijih faza stvaralaštva. Još uvek je očigledan uticaj Miltona Kanifa i Noela Siklesa. Međutim, kao i kod svih velikih crtača, s vremena na vreme mu se potkrade stilizacija koja najavljuje zrelog, prepoznatljivog autora. Stoga pojedini prizori, naročito oni sa afričkim urođenicima u prvom planu, mogu asocirati na one sa Polinežanima iz Balade o slanom moru, ili na one sa kamilarima iz Pustinjskih škorpija. 

No, bilo bi nepravedno i prema delu i prema autoru kada bi Anu iz džungle posmatrali isključivo kao klicu iz koje će Prat razgranati svoju poetiku, jer sem toga, ovaj strip poseduje brojne druge kvalitete.

Naime, već u njemu se vidi autorovo pripovedačko majstorstvo, koje je učio od velikana poput Stivensona, Konrada, Zejna Greja, ali i kolega, među kojima se ističe Ektor Herman Esterheld, sa kojim je dugo sarađivao. Ono se ogleda u tome što na malom broju stranica uspeva da iznese čitavu priču, prepunu avanture, akcije i obrta.

Zatim, koncept protagonistkinje kakva je ovde prikazana jeste znatno ispred duha epohe u kojem je strip nastao. Tipske junakinje tog vremena su

uglavnom pasivne, dame u nevolji koje čekaju heroja da ih spase. Ana je drukčiji, delatni karakter. Prat joj, ipak, ne daje preveliku moć, te je njeno polje delovanja uslovljeno pre svega njenim još uvek detinjim uzrastom. Time umnogome doprinosi realističnosti u njenoj karakterizaciji, pri čemu implicitno pokazuje simpatije za ženske likove, jer, u kolonijalnom afričkom okruženju, prepunom komesara, poručnika i kapetana, upravo ideje i akcije jedne devojčice dovode do razrešenja u radnji.

U prilog tome ide i prisustvo još jedne junakinje, Sibile Miler, Nemice koja je jedini ženski avio-inžinjer u svojoj zemlji. U njoj Ana nalazi sagovornicu i prijateljicu u dominantno muškom kružoku. Istovremeno, u Sibili se, ne samo zbog fizičke sličnosti, već pre svega zbog samosvojnog karaktera, mogu videti i naznake toga u kakvu bi osobu Ana mogla izrasti.

Kolonijalistički milje bitan je za razumevanje još jednog aspekta koji ovaj strip čini modernim u odnosu na epohu u kojoj je nastao. Celokupna radnja četiri priče odvija se tokom 1913. i 1914. godine, a završava se svega par nedelja nakon početka Prvog svetskog rata. Ako na umu imamo činjenicu da je Prat za Korta rekao da je nestao tokom Španskog građanskog rata, a da taj istorijski događaj autor smatra ,,poslednjom romantičnom avanturom”, Veliki rat se može posmatrati kao početak kraja kolonijalizma u klasičnom smislu. Smeštajući događaje stripa na sam kraj epohe, autor naglašava sve njene užase, koji će kulminirati u najkrvaviji ratni sukob dotad. Iako ne eksplicitan kao Džozef Konrad, niti otvoreno angažovan, Prat kroz avanturističku prizmu uspeva da provuče teme plemenskih pobuna, trgovine robljem i eksploatacije slonovače.

Da se, iz svega navedenog, zaključiti da je Ana iz džungle izuzetno slojevito delo. Može se posmatrati kao čisto avanturistički strip, ali čitalačko iskustvo postaje intenzivnije kada se uoče teme kolonijalizma, eksploatatorstva, a samim tim i težnja ka slobodi, istorijski i geografski milje, kao i specifičan pristup ženskim likovima. Upravo je to karakteristika koja čini da su Pratovi uradci jedni od najizučavanijih i najtumačenijih u istoriji medija. Zato su i priče o Ani Livingston važna tačka za svakog proučavaoca i ljubitelja njegovog opusa, budući da poseduje ključne aspekte Pratove poetike, koje će Majstor Avanture razvijati kroz kasnija ostvarenja.