Loun Sloun: Drijeove kosmičke revolucije

 

Istorija narativne umetnosti, ili bar onaj nama dostupan deo, počinje pričama o bogovima, polubogovima i herojima, njihovim sukobima i saradnjama, te kosmogonijskim mitovima. Nakon toga se fokus sa božanske sfere premešta na istaknute pojedince, kraljeve i kraljice, princeze, prinčeve, da bi potom prešao na izuzetne poduhvate i doživljaje običnog čoveka. Tek u XX veku, pojavom Džojsovog Uliksa, dominantan subjekt pripovedanja postaje običan čovek sa svojom svakodnevicom i njenim trivijalnostima. 

U devetoj umetnosti, uprkos tome što je u svom sadašnjem obliku počela da se pojavljuje tek krajem XIX i početkom XX veka, stvari stoje nešto drugačije. Iako su tokom većeg dela njenog razvoja protagonisti bili mahom heroji i superheroji, retko kad je ozbiljnije zalazila u sfere božanskog i kosmičkog. Bilo je, naravno, brojnih naučnofantastičnih stripova u svemirskom miljeu, od Flaša Gordona, preko Barbarele, do Triganskog carstva ali je njihov zamah bio mahom sveden na domen ljudskog, uz susrete i konflikte sa vanzemaljskim bićima. Dve ključne figure za proširenje opsega stripova smeštenih u kosmos su Džek Kirbi i Filip Drije. Kirbi, koji se smatra Drijeovim prethodnikom, je pre svega serijalom New Gods za protagoniste superherojskog žanra uzeo besmrtna božanstva, a inovativnim dizajnom je doneo revoluciju u prikaz svemirskih prostranstava. Drije je otišao dalje od svog prethodnika, impresivnim prikazima kosmosa redefinisavši stripski medij, što je naročito vidljivo u stripu Loun Sloun, u celosti objavljenom u Srbiji pod okriljem izdavačke kuće Stalker.

Da bi se razumela snaga Drijeove vizije, kao i izvori iz kojih je proistekla, neophodno je osvrnuti se na pojedine biografske detalje. Upotreba pozitivističkog metoda pri tumačenju umetničkog dela odavno je, usled brojnih manjkavosti, prevaziđena. Ipak, nekada se čini nužnom, zarad potpunijeg razumevanja autorove poetike i kreativnog postupka.

Filip Drije rođen je 1944. godine u fašističkoj francuskoj porodici, te je kao beba sa roditeljima završio u izgnanstvu u Španiji. Prvi doktor koji ga je lečio bio je Luj-Ferdinand Selin, autor romana Putovanje nakraj noći. Naizgled beznačajan detalj, ali se čini da je odrastanje u blizini čuvenog mizantropa koji je smatrao da je čovek human otprilike isto onoliko koliko i kokoš ume da leti ostavilo traga na mladom Filipu i znatno uobličilo njegov svetonazor. Izjave slične Selinovoj, koje zrače antropološkim pesimizmom, provejavaju kako Drijeovim intervjuima, tako i delima.

Po njegovim rečima, usled osećaja otuđenosti od roditelja i okoline, jedina uteha tokom godina u Barseloni bile su mu posete Gaudijevoj Sagradi familiji i uživanje u njenim kompleksnim arhitektonskim rešenjima. 

Nakon očeve smrti, 1952. godine, porodica se vraća u Francusku, gde se Filip upoznaje sa delima Gistava Dorea. Kao tinejdžer počinje da čita Lavkrafta, a nešto kasnije i Murkoka.

Zajednički sadržalac stvaralaštva svakog od četiri navedena umetnika je monumentalnost. Monumentalnost Gaudijevih građevina, Doreovih grafičkih predstava raja i pakla, Lavkraftovih opisa vanzemaljskih entiteta, drevnih božanstava i posvećenih im hramova, te prostornih i vremenskih razmera, kao i Murkokovo raskošno dočaravanje dekadentnih gradova, palata i međudimenzionalnih putovanja njegovih večitih šampiona. 

Isti epitet koji objedinjuje dela njegovih uzora, primenjiv je i na celokupno stvaralaštvo Filipa Drijea. Niko pre njega u svetu devete umetnosti, a ni posle, nije na tako grandiozan i impresivan način dočarao kosmička prostranstva, titanske građevine i statue udaljenih, imaginarnih planeta.

 

Dvotomno Stalkerovo izdanje Loun Sloun - Stelarni integral obuhvata svih devet albuma o svemirskom lutalici i pravi je način za upoznavanje ne samo sa naslovnim junakom, već i sa razvojem Drijeovog stvaralačkog postupka. Naime, prva priča o Slounu pojavila se 1965. a poslednja 2012. Vremenski interval u kojem se autorov stil znatno menjao. Prvi album, Tajna ambisa, kao i prva priča o Lounu, drastično se razlikuju od ostatka opusa. Drijeov crtež je ovde u retro maniru, jednostavniji, bez gomile minuciozno izvedenih detalja karakterističnih za kasniju fazu njegovog stvaralaštva. Postavke tabli su i dalje klasične, sa jasno definisanim okvirima kadrova. Takođe, u Tajnama ambisa je kolor monohromatski, sa promenama nijansi na svakih par stranica. Uprkos velikoj stilskoj diskrepanci u odnosu na ostatak Slounovih avantura, već u ovoj priči sadržane su ključne osobine tematsko-motivskog sklopa karakterističnog i za poznije uratke. Loun, ne svojom voljom, biva uvučen u avanture kosmičkih razmera. Suprotstavljene sile svemira i njihovi predstavnici uvlače ga, najčešće prisilom, u svoje sukobe, te uz njegovu pomoć pokušavaju da ostvare dominaciju. On, sa druge strane, uglavnom bira sopstveni, treći pravac, zbog čega stiče sve veći broj neprijatelja.

Drugi album, Šest putovanja

Louna Slouna, zbirka je kratkih priča i predstavlja drastičan pomak u odnosu na prvenac. Crtački stil je već autentičan, nepogrešivo Drijeov. Minuciozan rad, sa gomilom detalja, velelepnim prikazima svemira, građevina, mašina, vozila i oklopa, uz čestu upotrebu geometrijskih formi i simetrije u kompoziciji. Duplerice, kako horizontalne, tako i vertikalne, naglašavaju grandioznost prostorâ i građevina. Organizacija tabli je mahom i dalje klasična, mada povremeno odstupa od rešetkastog rasporeda kadrova. Na planu tema i motiva, ovaj album poseduje raznovrsnost koja, nažalost, ne odlikuje poznije avanture naslovnog junaka. Od uvodne priče, kojom se objašnjava kako je Sloun stekao moć koja ga je načinila polubogom i učinila da mu oči sijaju crvenim plamom, preko susreta sa svemirskim piratima, nasukavanja na planetu otpada, odakle će se jedva izvući, do sna o povratku na Zemlju i sukoba sa sultanom-čarobnjakom. Postavljajući svog junaka pred različita iskušenja, u različitim ambijentima, Drije je doprineo njegovoj karakterizaciji, ali i dočaravanju sveta u kojem obitava.

Kvalitativni skok, pre svega u pripovednom aspektu, i jedan od vrhunaca serijala, jeste treći album, Delirijus. Scenarističko kormilo na njemu preuzeo je Žak Lob, autor široj publici poznat po serijalu Snowpiercer. Upravo je ova priča ključna tačka i smernica za dalji tok Slounovih pustolovina, ali i naučnofantastične umetnosti uopšte. Lob je stvorio jasan, avanturistički narativ, u kojem Loun Sloun sa svojim prijateljem Jerlom dolazi na Delirijus, planetu zadovoljstava, kako bi opljačkao trezor galaktičkog imperatora Šana. Nemoguće je ne primetiti u kojoj meri je vizuelno uobličenje ove šarene planete sa njenim opscenim statuama, šljaštećim reklamama koje pozivaju na konzumerizam, prepuštanje porocima i čarima raspusnog seksa uticalo na potonje klasike žanra, od Mebijusovog kratkog stripa The Long Tomorrow, preko Inkala, sve do Blade Runnera. Kada se tome dodaju površine prekrivene otpadom i trezor zaštićen zastrašujućim robotskim bezbedonosnim sistemom, estetska referentnost je više nego jasna. Kao snažna potvrda Drijeovog autoriteta stoji Mebijusova izjava: ,,Drijeove noćne more su autentične, iskrene i kao takve nas sve privlače”. Jednako važan uticaj proističe iz demografske strukture Delirijusa: tu su turisti željni da udovolje svojim perverznim prohtevima, kurve, zadrigli političari, policija koja privodi isključivo političke pobunjenike, te licemerna verska organizacija Crveno bratstvo, uvek rada da pruži oprost grešnicima u zamenu za adekvatnu novčanu nadoknadu.  

Akcije koje na Delirijusu izvode Sloun i njegovi saučesnici dovode do revolucije. Zbog toga će u imperatoru Šanu steći arhineprijatelja, pa će se većina narednih epizoda bazirati upravo na sukobima njih dvojice. Time je, uprkos snazi Drijeove mašte, koji je posle trećeg albuma uglavnom sam pisao scenarije, serijal ostao uskraćen za prvobitni kreativni zamah, te za raznovrsnost spektra avanturističkih zapleta.

Delimičan izuzetak u odnosu na pomenutu šematičnost biva triptih Salambo. U njemu autor za sižejnu osnovu uzima istoimeni Floberov roman, smešten u antičku Kartaginu i radikalnim intervencijama ga izmešta u Lounov univerzum. Odstupanje od ustaljene šeme zapleta je delimično zbog toga što se i u ovoj priči Sloun nalazi na čelu revolucionarnih snaga, izigranih, obespravljenih najamnika, koji traže pravdu za sebe. Istovremeno, donekle drukčije je i okruženje u kojem se Sloun obreo i koje zaziva neke od ambijenata iz njegovih ranih pustolovina - pustinjsko prostranstvo u kojem koegzistiraju visoka tehnologija, moć božanskih artefakata i arhaični način življenja. 
Međutim, differentia specifica spram preostalog dela opusa jeste kompleksnije ustrojstvo narativa, organizovanog kroz više pripovednih linija koje se prepliću u jedinstvenu celinu.

Iz ranijenavedenog se da zaključiti da se glavne manjkavosti serijala o Lounu Slounu nalaze upravo na pripovedačkom planu. U prilog tome idu još dve stvari koje bi mogle kod čitaoca da izazovu frustraciju. Prva od njih je oneobičavanje teksta, što u didaskalijama, što u dijalozima. U jednakoj srazmeri u kojoj je izvršio revoluciju na vizuelnom planu devete umetnosti, Drije se trudio da je ostvari i na jezičkom polju. Otuda je posezao za atipičnom sintaksičkom organizacijom, nedovršenošću rečenica, upotrebom visokoparnih izraza i konstrukcija u težnji za poetskim i filozofskim uzletima. U tome, nažalost, nije baš uvek uspevao. Kada jeste, reči koje je zapisao su pogađale tačno u centar i dovodile do zapitanosti nad ustrojstvom sveta koji nas okružuje. Kada nije, za posledicu je imao otužan, katkad i groteskan učinak. Toga je i sam bio svestan, što se može videti u albumu koji zatvara ovaj integral, gde u pojedinim kratkim stripovima parodira sopstveno delo i dopušta još jednom velikanu, Gotlibu, da da svoj parodijski komentar na njegovo ostvarenje.   
Druga stvar koja kod recipijenta može dovesti do nezadovoljstva tiče se Lounove moći. Retko kojem stvaraocu je pošlo za rukom da na adekvatan način dočara i u narativ logično implementira božanske osobine kojima je obdario svog junaka. Nije se u tom poduhvatu proslavio ni Drije. Otuda će Slounova moć katkad imati antiklimaktični efekat, omogućavajući mu da se olako izbavi iz naizgled nerešivih situacija. Ujedno, u drugim prilikama, iz kojih bi mogao da se izvuče njenom upotrebom, Loun je ne koristi. 

Kada se u obzir uzme grandioznost Drijeove zamisli, ostaje žal zbog scenarističkih nesavršenosti, odnosno zbog toga što potencijale ovog junaka i njegovog sveta nije iskoristio do kraja. Sa druge strane, u obzir treba uzeti životne okolnosti autora, koji se godinama borio sa depresijom prouzrokovanom smrću supruge, a potom i Žaka Loba.
Istovremeno, uprkos manjkavostima, Loun Sloun jeste bitna tačka u razvoju stripa i svedočanstvo njegove borbe za status među drugim umetnostima. Drije je, zajedno sa ekipom okupljenom oko časopisa Métal Hurlant jedna od ključnih figura u toj borbi. Pre svega prevratničkom snagom stvaralaštva, koja se, uz sve ranije nabrojano, ogleda i u konstantnoj potrebi za promenom, usavršavanjem stila, korišćenjem novih tehnika. Iz albuma u album table bivaju sve dekorativnije, kompozicije kompleksnije, prepune detalja, a cezure između prizora postaju prostor za demonstraciju veštine ornamentike. Vremenom zemljani kolorit biva zamenjen jarkim bojama, čime psihodelični efekat crteža doseže svu svoju punoću. 

Paralelno sa evolucijom grafičkog izraza, menja se i glavni junak. Od početne, realističke stilizacije njegovog lica, u kojem je nemoguće ne prepoznati obrise samoga Drijea, preko sve apstraktnijeg uobličenja, da bi na kraju postalo sasvim nalik maski, ili liku nekog od kipova prisutnih u njegovim pustolovinama. Tako se Sloun i izgledom, a ne samo delima, udaljava od svoje ljudske prirode i uzdiže na nivo simbola, simbola pobune kosmičkih razmera, koja vrhunac dostiže u albumu Haos, gde se zaverenici iz raznih delova svemira udružuju kako bi mu pomogli u borbi protiv Šana.

Kao što je Loun Sloun amblematska revolucionarna figura u univerzumu u kojem obitava, tako je njegov autor jedan od sinonima za kopernikanski obrt koji se sedamdesetih godina prošlog veka dogodio u svetu stripa. A i mnogo šire od toga, jer je Drijeov uticaj prisutan ne samo u okviru medija u kojem stvara, već i u drugim oblastima kreativnog delovanja koje poseduju snažnu vizuelnu komponentu. Tako je, bez oslanjanja na njegovo stvaralaštvo, nemoguće zamisliti postojanje velikih filmskih franšiza od Aliena, do Ratova zvezda. Stoga je Stalkerovo objavljivanje jednog od njegovih najpoznatijih naslova važan poduhvat, koji doprinosi sticanju jasnijih uvida pri sagledavanju razvitka jedne umetnosti i jednog žanra.