Sajamske stripovske preporuke 2025.

 

Prošlogodišnji Sajam knjiga bio je obeležen havarijom koja se dogodila u jednoj od najvećih štamparija, tako da su mnoga izdanja kasnila. Ove godine se celokupno društvo susreće sa mnogo većim i važnijim problemima, koji su se odrazili na kupovnu moć, pa samim tim i na izdavače i broj objavljenih stripova. Uprkos tome, sam izbor naslova je izuzetan.

Otuda potpisnik ovih redova izdvaja stripove na koje bi valjalo obratiti pažnju pri sajamskoj kupovini.

Golconda

Nakon otpočinjanja edicije Majstori stripa sa tri knjige priča Berardija i Milaca, Golconda je nastavlja jednim savremenim naslovom. Radi se o adaptaciji legendarnog Bucatijevog romana Tatarska pustinja, koju su uradili scenarista Mikele Meda i crtač Paskvale Frizenda. Obojica autora na pravi način reprezentuju naziv edicije u kojoj se strip pojavljuje, a deluje kao da su još jednom nadmašili sami sebe. Nakon što je objavljen prošle godine u Italiji, album je pokupio hvale kako od publike, tako i od kritike. Nedugo nakon svetske premijere i domaća publika će imati priliku da se upozna sa ovim izdanjem. 

Prethodne godine Golconda je predstavila ediciju Crtani romani - izbor. Probrane priče i autori iz publikacije koja je šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka izvršila ključni uticaj na neke od najvećih jugoslovenskih crtača. Branislav Kerac, R. M. Gera i Igor Kordej su samo neki od njih. Naslov kojim je nova biblioteka otpočela je Kastiljov Larigan. Drugom knjigom završava se saga o ovom junaku, sa tri epizode u Abegonovoj izvedbi i četvrtom, koju je crtao Karlos Roume. 

Stalker

Izdavačku delatnost Stalker je otpočeo objavljivanjem albuma Noć  Filipa Drijea. Time je ispravljena poluvekovna nepravda ignorisanja jednog od najvećih autora devete umetnosti od strane domaćih izdavača. Sada je Stalker otišao korak dalje, objavljujući kompletne avanture Drijeovog slavnog junaka Louna Slouna, svemirskog lutalice.

Na svojim lutanjima, Sloun će susretati bogove, robote i razna vanzemaljska stvorenja, jednako preispitujući sebe i svet koji ga okružuje.

Po uzoru na francuski Stelarni integral, na preko 700 strana, domaće izdanje nudi znatno komfornije čitalačko iskustvo, budući da je podeljeno u dve knjige.

Još jedna premijera rada dvojice važnih, ali na našim prostorima zapostavljenih autora. Omnibus Plava nota i druge priče obuhvata pet priča scenariste Filipa Parengoa i crtača Žaka de Lustala. Od džeza, noara, boksera i fatalnih žena, sve do dubina kolonijalne Afrike, u Lustalovom karakterističnom slikarskom maniru.

Najkula

Kuća koja veliku pažnju posvećuje francusko-belgijskoj školi stripa donosi pred domaću publiku Čestar, jedno od najznačajnijih dela Franka Pea i scenariste Boma. Reč je o integralu koji obuhvata svih pet albuma. 

Priča o prirodi i čovekovom odnosu sa njom, protkana sanjarskom atmosferom, pa samim tim i oniričnim pasažima.

Tri klinca, bez roditelja, sa mačkom Votsonom, krstare ulicama viktorijanskog Londona. U jednom takvom, surovom okruženju, pod patronatom Šerloka Holmsa, čiji su pomoćnici, oni se upuštaju u niz detektivskih avantura.

Prvi integral stripa Četvorka iz ulice Bejker obuhvata nultu i prve tri priče o ovoj družini.

Darkwood

Farenhajt 451, distopijski klasik Reja Bredberija 2009. je dobio i svoju stripovsku adaptaciju u izvedbi Tima Hamiltona. Nastao pod Bredberijevim nadzorom, ovaj grafički roman je pokupio brojne hvale od strane kritike, ne samo zbog priče, već i upečatljivog crtačkog stila.

Adaptacija romana Put Kormaka Makartija jedan je od najhvaljenijih naslova objavljenih prethodne godine. Stoga je prvi tiraž planuo velikom brzinom. Postapokalipsa dobro prolazi ovih dana, kako se čini. Darkwood na Sajam donosi novo izdanje ovog stripa, ovog puta u ćiriličnoj varijanti.

Lokomotiva

Iako se pojavio mesec dana pre Sajma, Hombre je naslov koji ne treba propustiti na ovoj manifestaciji. Dvema knjigama obuhvaćene su sve epizode, crno-bele i kolorne, ovog postapokaliptičnog klasika. Mračna i brutalna vizija jedne moguće budućnosti, decenijama pre franšiza kao što su The Walking Dead i The Last of Us, samo bez zombija. Ali, pored ovakvih ljudi, kome su potrebni zombiji.

Novi album Gradimira Smuđe objavljen je prošle godine u Francuskoj. Priča o Džesiju Ovensu, legendarnom američkom crnom atletičaru, četvorostrukom pobedniku Olimpijskih igara u Berlinu 1936. sa kojim Hitler nije želeo da se rukuje, a ni Ruzvelt nije bio voljan da mu čestita. Ispripovedana četkicom našeg autora, koji svojim koloritom i uplivom fantastike unosi vedrinu u narativ pun mržnje usled rasnih stereotipa, kao i prikaza teškog života Afroamerikanaca u ruralnim krajevima SAD.

 

Makondo

Za sve one koji su propustili prva četiri albuma ovo je idealna prilika da se upoznaju sa jednim od kvalitetnijih vesterna današnjice.

Priča prati Džonasa Kroua, pogrebnika, i njegovog ljubimca, lešinara Džeda, kroz niz avantura proisteklih iz neobičnih zadataka koje Krou dobija. Ovim integralom obuhvaćene su prve dve priče.

M.O.R.I.J.A.R.T.I. je drugi strip na ovoj listi smešten u svet Šerloka Holmsa, ovoga puta u steampunk miljeu. Šerlok, Votson, Dr. Džekil i Mister Hajd. Slučaj ubistva čudovišta u klubu za uživanje opijuma. Sve to u maestralnoj crtačkoj izvedbi Stevana Subića.

Komiko

U kolaboraciji sa Makondom, Komiko je objavio jedinstveno, dvojezično izdanje - Puškin u srpskom stripu. Radi se o adaptacijama Puškinovih priča koje su uradili Žedrinski i Konstantin Kuznjecov. I domaća i ruska publika sada imaju priliku da čitaju priče koje se nalaze u samoj osnovi razvoja devete umetnosti u Srbiji.

Čarobna knjiga

       

Čuvena po obimnoj produkciji, Čarobna knjiga je znatno smanjila broj ovogodišnjih sajamskih izdanja. No, sasvim su ozbiljni u nameri da u rekordnom roku objave kompletnog Taličnog Toma, tako da na Sajam dolaze sa čak dve knjige njegovih avantura.

Ana iz džungle: Početak Pratove velike avanture

 

Nedavno se navršilo trideset godina otkako je, držeći etiopski krst u ruci, Hugo Prat napustio ovaj svet. Uprkos proteklom vremenu, interesovanje za njegovo delo ne opada. Štaviše, sudeći po radu stranih i domaćih izdavačkih kuća, publikovanju retkih i ranije neobjavljenih stripova, može se pretpostaviti da je veće nego ikad. Ukoliko potraje, domaća publika bi mogla da se nada da će uskoro pred sobom imati sabrana, ili bar najbitnija ostvarenja Majstora Avanture, kako ga je Milo Manara nazvao.

Najnoviji izdanak ovog trenda je omnibus Ana iz džungle, u izdanju Čarobne knjige. Strip je nastao 1959. godine, dok je Prat živeo u Argentini, a kao inspiracija za naslovnu junakinju poslužila je An Fronije, njegova mlada komšinica, a kasnije i supruga. Dok su nadahnuće za ovo delo i njegovu junakinju argentinski, mesto odvijanja radnje je Afrika, kontinent na kojem je Hugo proveo formativne godine, i kojem se, do kraja života, često vraćao, kako kroz putovanja, tako i kroz dela.

An i Hugo

Radi se o prvom delu na kojem je Prat kompletan autor, odnosno prvom koje crta po sopstvenom scenariju. I već u njemu se mogu pronaći svi važniji elementi Pratove poetike i umetničkog postupka. U prvom redu, tu je jedinstveni osećaj za avanturu, prisutan kroz implicitni stav da je ona moguća uvek i svuda. Tako i u uvodnoj priči, čija radnja otpočinje u Gombiju, prašnjavom afričkom mestašcu, kojega nema ni na mapi i kojim vladaju dosada i umor, zvuk tam-tama oglašava početak pustolovine. 

Na način sličan onome iz Balade o slanom moru i prvog albuma Pustinjskih škorpija, autor protagoniste Ane iz džungle, uprkos tome što se radi o omnibusu od četiri priče po dvadeset i nešto tabli, izvodi lagano pred čitaoca i upoznaje ga sa njima. Otuda se naslovna junakinja pojavljuje tek kada su već svi drugi na sceni, tik pred početak zapleta. Likovi koji defiluju ovim stripom umnogome najavljuju Pratove buduće junake, naročito one iz serijala o Kortu Maltezeu. Tako se u Ani Livingston mogu prepoznati obrisi Pandore Hrovesnor, a u Danijeleu Doriji naznake Kaina Hrovesnora, dok je duhoviti i cinični mornar Luka Cane svojevrsna preteča Korta. Ujedno, neki od likova iz ovog stripa će se kasnije pojaviti kako u afričkim pustolovinama Maltežanina, tako i u Pustinjskim škorpijama.

Karakterističan odnos Huga Prata prema mističnom javlja se i u pričama iz ovog omnibusa. On je zastupljen pre svega kroz tajanstvenu atmosferu i oneobičavanje likova i događaja. 

Druga priča se, u tom smislu, izdvaja od ostatka ovog mahom realističnog serijala. U njoj, tokom potrage glavnih junaka za izgubljenim gradom Amon-Raa, dolazi do direktnog upliva natprirodnog u njihov svet. Drevna egipatska magija je na delu. Magija će biti, u većoj ili manjoj meri, prisutna u Pratovim stripovima tokom ostatka karijere, naročito onim o Kortu. Istina, motivacija za njenu upotrebu će biti kompleksnija, suptilnija, više vezana za misticistička učenja, mitologiju, ili pak obredne prakse. 

Na kraju, tu je i motiv prijateljstva, zastupljen u mnogim uradcima Majstora Avanture. Ono i ovde nadilazi granice rasa, nacija, pa čak i velikih ratnih sukoba.

Crtački, ovo nije Prat iz Tikonderoge ili Narednika Kirka, ali nije ni onaj kakvog ga znamo iz kasnijih faza stvaralaštva. Još uvek je očigledan uticaj Miltona Kanifa i Noela Siklesa. Međutim, kao i kod svih velikih crtača, s vremena na vreme mu se potkrade stilizacija koja najavljuje zrelog, prepoznatljivog autora. Stoga pojedini prizori, naročito oni sa afričkim urođenicima u prvom planu, mogu asocirati na one sa Polinežanima iz Balade o slanom moru, ili na one sa kamilarima iz Pustinjskih škorpija. 

No, bilo bi nepravedno i prema delu i prema autoru kada bi Anu iz džungle posmatrali isključivo kao klicu iz koje će Prat razgranati svoju poetiku, jer sem toga, ovaj strip poseduje brojne druge kvalitete.

Naime, već u njemu se vidi autorovo pripovedačko majstorstvo, koje je učio od velikana poput Stivensona, Konrada, Zejna Greja, ali i kolega, među kojima se ističe Ektor Herman Esterheld, sa kojim je dugo sarađivao. Ono se ogleda u tome što na malom broju stranica uspeva da iznese čitavu priču, prepunu avanture, akcije i obrta.

Zatim, koncept protagonistkinje kakva je ovde prikazana jeste znatno ispred duha epohe u kojem je strip nastao. Tipske junakinje tog vremena su

uglavnom pasivne, dame u nevolji koje čekaju heroja da ih spase. Ana je drukčiji, delatni karakter. Prat joj, ipak, ne daje preveliku moć, te je njeno polje delovanja uslovljeno pre svega njenim još uvek detinjim uzrastom. Time umnogome doprinosi realističnosti u njenoj karakterizaciji, pri čemu implicitno pokazuje simpatije za ženske likove, jer, u kolonijalnom afričkom okruženju, prepunom komesara, poručnika i kapetana, upravo ideje i akcije jedne devojčice dovode do razrešenja u radnji.

U prilog tome ide i prisustvo još jedne junakinje, Sibile Miler, Nemice koja je jedini ženski avio-inženjer u svojoj zemlji. U njoj Ana nalazi sagovornicu i prijateljicu u dominantno muškom kružoku. Istovremeno, u Sibili se, ne samo zbog fizičke sličnosti, već pre svega zbog samosvojnog karaktera, mogu videti i naznake toga u kakvu bi osobu Ana mogla izrasti.

Kolonijalistički milje bitan je za razumevanje još jednog aspekta koji ovaj strip čini modernim u odnosu na epohu u kojoj je nastao. Celokupna radnja četiri priče odvija se tokom 1913. i 1914. godine, a završava se svega par nedelja nakon početka Prvog svetskog rata. Ako na umu imamo činjenicu da je Prat za Korta rekao da je nestao tokom Španskog građanskog rata, a da taj istorijski događaj autor smatra ,,poslednjom romantičnom avanturom”, Veliki rat se može posmatrati kao početak kraja kolonijalizma u klasičnom smislu. Smeštajući događaje stripa na sam kraj epohe, autor naglašava sve njene užase, koji će kulminirati u najkrvaviji ratni sukob dotad. Iako ne eksplicitan kao Džozef Konrad, niti otvoreno angažovan, Prat kroz avanturističku prizmu uspeva da provuče teme plemenskih pobuna, trgovine robljem i eksploatacije slonovače.

Da se, iz svega navedenog, zaključiti da je Ana iz džungle izuzetno slojevito delo. Može se posmatrati kao čisto avanturistički strip, ali čitalačko iskustvo postaje intenzivnije kada se uoče teme kolonijalizma, eksploatatorstva, a samim tim i težnja ka slobodi, istorijski i geografski milje, kao i specifičan pristup ženskim likovima. Upravo je to karakteristika koja čini da su Pratovi uradci jedni od najizučavanijih i najtumačenijih u istoriji medija. Zato su i priče o Ani Livingston važna tačka za svakog proučavaoca i ljubitelja njegovog opusa, budući da poseduju ključne aspekte Pratove poetike, koje će Majstor Avanture razvijati kroz kasnija ostvarenja.