Čestar: Mahnuti galebu u letu

 

,,Ispuniti nozdrve hladnim vazduhom, oslušnuti zvuk šljapkavih patika na pločniku i mahnuti galebu u letu - nema ničeg boljeg od šetnje!”

Kakav način da se glavni lik uvede u priču! U par reči, u prvom kadru na kom se pojavljuje, čitalac saznaje toliko toga o njemu. Ukoliko deli svetonazor sa njim, lako će shvatiti šta čita, gleda, koju muziku sluša i kakvu umetnost voli, mada će više o nekim od ovih stvari saznati kasnije kroz strip. A ako mu se lik na prvu ne dopadne, vrlo verovatno mu ni iščitavanje albuma o njegovim avanturama neće prijati. Jer, za uživanje u pričama o Čestaru nisu presudni visok nivo obrazovanja, niti intelektualne potkovanosti, premda oni mogu doprineti ugođaju, koliko je krucijalan poseban osećaj za svet koji nas okružuje. Zahvaljujući radu izdavačke kuće Najkula, koja je nedavno objavila integral koji sadrži pet albuma njegovih avantura, domaća publika ima priliku da se upozna sa Čestarom.

Pomenuti osećaj, iliti svetonazor, proističe iz više izvora. U prvom redu, tu je naročita ljubav koju glavni junak gaji prema prirodi. Nju Čestar duguje svom tvorcu, crtaču Franku Peu. Strip je nastao 1978. kao podlistak magazina Spiru, naslovljen Le Papier de Broussaille, usmeren na prirodu i ekologiju. Po Peovim rečima, odličan izgovor da crta razne životinje, u čemu je iskreno uživao tokom cele karijere. Ove početne priče sa Čestarom kao glavnim likom su se protezale na po par stranica i bile su ispunjene njegovim poetsko-filozofskim refleksijama o prirodi, uz povremene praktične savete o gajenju kućnih ljubimaca i održavanju njihovih staništa. Kada se Peu pridružio scenarista Bom (Michel De Bom), Čestarove avanture su prerasle u dužu, albumsku formu. Uprkos tome, njegove karakterne postavke ostaju iste. Ljubav za floru i faunu kod njega nisu puka poza. On razume prirodu i njene zakonitosti. Zna da je njeno prisustvo jednako važno u urbanim, koliko i ruralnim sredinama. Shvata, takođe, iako ne gleda na to uvek sa odobravanjem, proces industrijalizacije i tehnološkog napretka. 

Za poimanje svetonazora prezentovanog ovim delom važno je i stripsko nasleđe na koje se autori Čestara oslanjaju. Frank Pe i Bom su istinski nastavljači tradicije francusko-belgijskog stripa. Ili, još određenije, po stepenu razbarušenosti priče i crteža, one tradicije koju su uspostavili Žiže i Franken. Ipak, za razliku od brojnih drugih autora, koji su Frankenovo i Žižeovo nasleđe baštinili kreirajući kopije Spirua, Bom i Pe su napravili nekoliko krupnih koraka unapred. Crtački, Pe se ne oslanja na retro ugođaj, već ide ka modernijoj stilizaciji, koja se, budući da je strip nastajao od 1984. do 2002. menjala.
Važan signal za vizuelno uporište u savremenom trenutku jeste niz omaža koji se mogu naći u prvom albumu, naslovljenom Kitovi su među nama, u vidu stripova u Čestarovom stanu. Tu su Kozijev Džonatan, Munjozov i Sampajov Alak Siner, Pratova Balada o slanom moru, a u sceni u biblioteci se da nazreti nešto što bi mogao biti jedan od Tardijevih albuma. 
Još jedan omaž koji se pojavljuje u prvom albumu govori o poetici ovog dela, ne na crtačkom, već na idejnom planu. To je, među drugim stripovima u Čestarovoj sobi, Mekejev Mali Nemo, ostvarenje u celosti bazirano na iskustvu sna. Čestar, u izrazito svedenijem obliku, takođe poseduje oniričnu notu.
Zanimljivo je primetiti i anticipaciju koja se ovde odigrala, imavši u vidu da je tridesetak godina nakon Kitova Pe nacrtao nastavak Malog Nema. U njemu je svoju kreativnost doveo do najviših granica, potpuno raspojasavši maštu, stvorivši delo dostojno njegovog originalnog autora.

Iskorak u odnosu na ustaljene obrasce prisutan je i na planu priče. Pre svega, u pogledu njene organizacije. Narativ svake od epizoda o Čestaru smešten je u avanturistički milje. Ipak, on se ne bazira na jurcanju junaka po svetu (mada će se u jednom tenutku naći u Japanu, a potom i u Africi), detektivskim istragama, zapadanju u nezgodne situacije i sukobima sa raznim sumnjivim tipovima, niti je prožet slepstik humorom. U ovom stripu, avantura je sprovedena na znatno suptilnijem nivou i uslovljena je prevashodno senzibilitetom protagoniste, ali i publikom kojoj je namenjen. Naime, Čestar je predviđen za nešto starije čitateljstvo, te se može reći da mu ciljna grupa nije uzrast čitalaca Spirua, već onih koji su na Spiruu odrastali.

Uslovljenost avanturističkog aspekta senzibilitetom naslovnog junaka vidljiv je kroz njegov stav da se uz ,,kašičicu mašte” sve lakše podnosi. Udružen sa ljubavlju prema prirodi i urođenom radoznalošću, omogućava mu da velike pustolovine doživi u svom gradu, neposrednom komšiluku, kod ujaka na selu, podjednako, ako ne i intenzivnije nego u Japanu i Africi. 

Maštovitost, odnos prema prirodi, pustolovni karakter, uz razumevanje da je pustolovina moguća svuda, kao i spremnost da skrene sa glavnih staza, te odstupi od ustaljenih rutina, čine Čestara prijemčivim za neobična dešavanja. Pored toga, autori su u priče o njemu utkali mistični, magijski sloj, koji balansira na granici mogućeg, nemogućeg, jave, sna, ili stanja kao što su pijanstvo i groznica. Tako će junak sanjati istovetne snove kao i pisac koji je živeo u njegovoj ulici pre više od pedeset godina, u kojima morska stvorenja plivaju kroz njihov grad. Rešavaće zagonetku koju je grupa učenjaka postavila tokom Francuske revolucije. Tražeći svog odbeglog mačka, susrešće jednog neobičnog mačkoljupca. Poput veštih mađioničara, autori nikada ne otkrivaju u čemu je trik. Ne nude čak ni ključ za njegovo dešifrovanje. Stoga zapitanost nad misterijama iz ovog ostvarenja ostaje da lebdi u čitaočevoj svesti dugo nakon svakog pročitanog albuma.

Kao što je ranije rečeno, pet priča obuhvaćenih ovim integralom nastalo je u periodu od osamnaest godina. U tom smislu, teško je govoriti o istinskoj serijalizaciji ovog naslova. Međutim, upravo mu je takav, neobavezan tempo izdavanja dao dodatne kvalitete. Pre svega, izbegnut je rizik od šematičnosti i repetitivnosti, čestih u dužim serijalima. Posledično, naslovni lik se razvija, menja, kao i njegove životne okolnosti. Ono što ostaje nepromenjeno su njegova ljubav prema prirodi, maštovitost, želja za istraživanjem.
Sama forma priča se takođe menja. Prve tri imaju standardan albumski format francusko-belgijskog stripa. Četvrti album je u formi diptiha. Peti, poslednji, jeste zbirka okvirnom pričom i tematsko-motivski uvezanih fragmenata, a Pe je iznova uz crtež zadužen i za scenario. Čes u njima preuzima ulogu pisca crtica sadržanih od njegovih promišljanja o saodnosu čoveka, biljaka i životinja. Tako je ovo ostvarenje napravilo pun krug i vratilo se na svoje izvore, na kratku formu u kojoj je, kao podlistak časopisa Spiru, i započelo postojanje. Time je ujedno dostiglo svu raskoš svoje lirske suštine.

Tekst koji ste imali priliku da iščitate počeo je da nastaje usled oduševljenosti njegovog potpisnika stripom Čestar, te vedrinom i entuzijazmom kojima zrači, iako obrađuje i setne teme. U međuvremenu, 29. novembra, preminuo je Frank Pe. Otuda su ovi redovi posvećeni njemu, njegovoj vanrednoj imaginaciji i talentu. Uz nadu da ćemo, sem Čestara i Malog Nema, imati priliku da čitamo još njegovih dela u domaćem izdanju.